Za tri meseca predato 350 komada ilegalnog oružja, Novosađani prednjače

Ona je naglasila da su građani u prethodnom periodu predavali automatsko i poluatomatsko oružje, bombe, a da je najveći odziv bio u gradovima koji imaju najviše stanovnika – Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu.

– Građani mogu sami da izaberu da li će da ponesu oružje i bezbedno ga predaju policijskoj stanici, ili da telefonom pozovu najbližu stanicu i policija će doći i preuzeti ga – rekla je Zorica Lončar Kasalica za RTS.

Na pitanje da li je rezultat mogao biti bolji, ona je rekla da je svaki rezultat kada je u pitanju nedozvoljeno i neovlašćenio držanje oružja dobar jer je važno da se ono skloni s ulice.

Pojasnila je da je MUP još jednom dao priliku građanima da na bezbedan način predaju oružju ili da zatraže da ga legalizuju, te da u tom periodu nema krivične odgovornosti i nisu u obavezi da dokazuju poreklo oružja. 

U poslednju godinu i po, podsetila je, bile su dve lagalizacije i u njima je predato oko 10.000 komada oružje i više od 200.000 komada municije.

Od 1992. do ove godine to je šesta legalizacija oružja u Srbiji. Najveća predaja ilegalnog oružja bila je 2003. godine, tokom policijske akcije „Sablja”. Policija je tada zaplenila oko 10.000 komada raznog oružja, a građani su samoinicijativno predali više od 35.000 ubojitih cevi. U tom periodu predato je i 23.848 zahteva za legalizaciju oružja koje je bilo u posedu građana.

– Od juna je podneto 100 zahteva za legalizaciju oružja. Legalizovati se može samo oružje za ličnu bezbednost – to su pištolji i revolveri, lovačko oružje i sportsko oružje – zaključila je ona.

U ovom periodu fizička i pravna lica mogu registrovati oružje za ličnu bezbednost (pištolje i revolvere), lovačko oružje (lovačke puške i karabine), sportsko oružje (malokalibarske pištolje i revolvere, malokalibarske puške i vazdušno oružje) i konvertibilno oružje za koje ne poseduju odobrenje Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije.

Građani su za prošlogodišnja četiri meseca, tokom akcije koja je sprovedena u isto vreme kao i sadašnja, predali 61.755 komada municije i 926 komada oružja. Policiji su, između ostalog, predali 114 komada različitog automatskog oružja, 298 bombi i 116 minsko-eskplozivnih sredstava.

Ministarstvo unutrašnjih poslova bilo je zadovoljno postignutim. U Nacionalnoj asocijaciji za oružje ocenili su da su rezultati legalizacije skromni. Smatraju da bi bolja medijska kampanja dala i bolje rezultate. Podsećaju na to da je 2015. godine tokom legalizacije predato više od 7.500 komada oružja i više od 150.000 komada municije.

Niko nema precizne podatke o tome koliko je nelegalnog oružja i municije u rukama građana. Broj registrovanih komada premašuje milion, a najgrublje procene pokazuju da zemljom cirkuliše između 200.000 i 900.000 nelegalnih kratkih i dugih cevi. Ukoliko je tačna druga brojka, to znači da je u zemlji ukupno oko dva miliona, što legalnih, što ilegalnih „cevi”! 

Legalno oružje nije problem jer su vlasnici u velikoj meri savesni. Problem su, dakle, cevi u ilegalnom posedu. Iako su ratovi na prostoru bivše Jugoslavije odavno prestali, posledice tih oružanih sukoba i te kako se još uvek osećaju – upravo u švercu, odnosno donošenju ilegalnog oružja s ratišta u Srbiju. Neki te puške, pištolje, revolvere, minsko-eksplozivna sredstva prodaju, drugi ih još negde skrivaju. I ovo je za njih još jedna prilika da se otarase tog balasta. Za njih je to i amnestija jer ilegalno posedovanje oružja i minsko-eksplozivnih sredstava podleže i zakonskoj odgovornosti. A kazne nisu male – mogu biti novčane i zatvorske.

Srbija je slovenska zemlja s najviše registrovanog oružja, čak 37,8 komada oružja na 100 stanovnika, podaci su „Vašington posta” iz 2016. godine. Po tim podacima, slede Makedonija s 24,1 komada, Crna Gora s 23,1, Hrvatska s 21,7 i Bosna i Hercegovina sa 17,3. 

Stanovnici Češke imaju 16,3 komada oružja na 100 stanovnika, Slovenci 13,5, Rusi 8,9, Slovaci 8,3, Belorusi 7,3, Ukrajinci 6,6, Bugari 6,2, a najmanje imaju Poljaci – 1,3.

Stručnjaci su ukazivali na to da je dobro što je rok za legalizaciju duži jer je ranije bio samo mesec. U Nacionalnoj asocijaciji za oružje, međutim, ukazuju na jednu manjkavost – prilikom registracije oružja za ličnu bezbednost, po njihovoj oceni, neopravdano je da se plaća porez od oko 30 evra. Takva stavka nigde u Evropi ne postoji i, po njihovom mišljenju, to bi moglo biti kočnica većem odzivu građana za legalizaciju. Ako bi se taj namet ukinuo, ocenjuju da bi se građani koji imaju ilegalne pištolje i revolvere u većem broju prijavljivali za njihovu legalizaciju, rečeno je ranije „Dnevniku” u toj asocijaciji.

Podsećanja radi, za nedozvoljeno držanje i promet oružja zaprećeno je do deset godina zatvora. MUP je pokrenuo inicijativu da se ta kazna poveća na 12 do 15 godina i da se ujedno oduzima novčana korist ostvarena ilegalnim prometom oružja.

M. Bozokin