У 750 школа штрајк, министар о лажним одељењима

Истог дана, у подне, тај синдикат ће организовати и протесте у више градова, због лошег положаја запослених у просвети.

- Штрајк је само почетак наших синдикалних активности - рекла је Јанковић и навела да ће УСПРС до 4. септембра знати да ли су прихваћени њихови предлози на Нацрт закона о запосленима у јавним службама или они државу не занимају.

Упитана што се нису договорили са Синдикатом радника у просвети Србије и Сидникатом “Независност” који су најавила штрајк за 4. септембар, Јанковић каже да је УСПРС већ 18 година “најборбенији синдикат”, те да је питање за дуге синдикате зашто су се одлучили за 4. септембар. УСПРС је саопштила да ће ове школске године у односу на prеthodnu бити око 800 одељења мање, да је у просвети 4.574 људи који су технолошки вишак, а да је током лета 460 запослених остало без посла. У том синдикату негодују што су, како кажу, плате запослених у просвети 12 одсто испод републичког просека.

Форум београдских гимназија критиковао је синдикате просвете, наводећи да немају јединствену стратегију, што је, кажу, неодговорно према професорима и другим запосленима у српским школама. Потпредседник Форума Миодраг Сокић у саопштењу наводи да четири синдиката, након састанка са премијерком Аном Брнабић, немају јединствену стратегију.

- С обзиром да запосленима у основним и средњим школама у септембру прети изгласавање Закона о зарадама у јавној управи, који ће на дужи рок “осигурати” ниске плате у просвети и дерогирати Закон о раду и Посебан колективни уговор за запослене у просвети, овакво понашање четири синдиката просвете је, најблаже речено, неодговорно према професорима и осталим запосленима у српским школама, којих има преко 100.000 - рекао је Сокић. Он је додао да су четири просветна синдиката нејединствена, јер се нису договорили о штрајку упозорења, већ су различити синдикати најавили штрајкове упозорења за различите дане.

Председници два репрезентативна синдиката просвете: Синдикат образовања Србије и Синдикат радника у просвети Србије Валентина Илић и Слободан Брајковић, заказали су за данас конференцију за штампу. Тема је штрајк чланова ова два синдиката, најављен за понедељак, 4. септембар, али и три захтева Влади Србије, од којих се први односи на повлачење Нацрта закона о запосленима у јавним службама.

Подсећамо, УСПРС тражи тражи испуњење три захтева: “повлачење из процедуре погубног Нацрта Закона о запосленима у јавним службама; хитно потписивање Протокола о зарадама којим ће плате запослених у просвети порасти на ниво изнад републичког просека и повлачење и измене свих прописа који запослене у просвети масовно остављају без посла”.

И пре штрајка,  експресно, синдикалцима је уследио одговор министра порсвете Младена Шарчевића који сажето гласи: “лажним одељењима се не могу чувати радна места у просвети”.

Тако Шарчевић каже да су prеthodnih година у школама у Србији прављена “лажна одељења” с малим бројем ученика како би се сачувала радна места у просвети, те да се томе морало стати на пут. Он је за Танјуг рекао да податак синдиката да ће у школама у Србији од ове школске године бити 800 одељења мање, треба узети с резервом јер, како тврди, нису користили добру методологију, а технолошке вишкове у просвети, настале због смањења броја одељења, решење види у одласку у пензију свих старијих од 65 година, као и у отпремнинама и преквалификацији.

- Имате у основним школама да је просек ђака по одељењу 19,2, а зашто није квалитет наставе на том нивоу? Зашто немају сви четворке или петице у школи? Знате, 19 ђака по одељењу, то нема ни у једној европској земљи, то је у приватним школама привилегија - рекао је министар и подсетио на то да по закону одељења треба да имају 25 ученика и упитао због чега су се свих prеthodnih година правила лажна одељења с малим бројем ђака.

Министар је поручио и да они који имају 65 година треба да иду у пензију. Таквих у систему има око 900, актуелни Закон о раду дозвољава да раде, али да ће их посебан “лекс специјалис” натерати да оду у пензију. У систему има и наставника, како каже, који су остали потпуно без норме, али годинама примају плату и не прихватају посао, те да ће то морати да се промени - да прихвате посао или да узму отпремнину.

Уштеђени новац, тврди министар, биће враћен у систем, да су о томе већ разговарали са ММФ-ом, те да је то прилика да просветни радници сустигну остале запослене у јавним службама који имају веће плате од њих за 16 одсто.

Министар Шарчевић је такође рекао да је очекивао да већи број у просвети бити технолошки вишак, али да и за то има рационално објашњење јер је 17.000 људи у школе “ушло” за време забране запошљавања, те су они невидљиви за технолошке вишкове.

В. Црњански