Странцима два хектара, али тек за десет година

Пошто актуелни Закон о пољопривредном земљишту забрањује његову продају странцима, а да би Србија испунила обавезе из ССП-а, који не може да мења, морају до 1. септембра бити донете његове измене и допуне које ће страним држављанима ограничити куповину земљишта у Србији.

Нацрт измена и допуна Закона о пољопривредном земљишту већ је усвојила Влада Србије – без prеthodnе дуго најављиване јавне расправе, за коју је процењено да није неопходна – а посланици Скупштине Србије морали би да их усвоје по хитном поступку да би ступиле на снагу 1. септембра, када почиње примена одредби ССП-а које изједначавају права грађана Србије и ЕУ при куповини пољопривредног земљишта.

По усвојеном Нацрту измена закона, пољопривредно земљиште у приватној својини страни држављанин моћи ће стећи ако је најмање десет година стално настањен у општини у којој се земљиште продаје и обрађује га најмање три године. Такође, ако има регистровано пољопривредно газдинство у складу са законом којим се уређује пољопривреда и рурални развој без прекида најмање десет година, као и ако има у власништву механизацију и опрему за обављање пољопривредне производње. Уколико испуне све друге прописане захтеве, странци ће моћи да купе највише до два хектара пољопривредног земљишта у приватној својини. То правило неће важити у случају реституције, затим уколико је пољопривредно земљиште посебним актима одређено као грађевинско земљиште, уколико припада заштићеним природним добрима, припада или се граничи с војним постројењем и војним комплексом и налази се у заштитним зонама око војног постројења, војних комплекса и објеката војне инфраструктуре, или припада и граничи се с територијом Копнене зоне безбедности.

У изменама Закона о пољопривредном земљишту наведено је да држава Србија има право прече куповине пољопривредног земљишта у приватној својини, а то право одобрава Влада Србије на предлог Комисије коју образују министри пољопривреде и финансија. 

За разлику од других држава које су као кандидати за чланство у ЕУ у делу ССП-а о омогућавању продаје земље странцима испреговарале дуге рокове од 10 или 12 година, и то тек по уласку у ЕУ, Србија се још 2008. године на то обавезала невезано од стицања статуса пуноправног члана Европске уније и не схватајући да ће брзо доћи 1. септембар 2017. године. Сада када се тај дан приближава, актуелна власт настоји да „спаси што се спасти може” и то није могуће учинити другачије осим изменама постојећег Закона о пољопривредном земљишту, али је и даље отворено питање шта ће бити када Србија једног дана постане чланица ЕУ и када буде морала да се понаша као њене државе у којима су домаћи и страни држављани у погледу куповине приватне својине изједначени.

Тако предложене законске измене и допуне Закона о пољопривредном земљишту утицаће само на држављане држава чланица ЕУ којима се први пут дозвољава могућност стицања пољопривредног земљишта у Србији.

Председник Одбора за пољопривреду Скупштине Србије Маријан Ристичевић процењује да ће седница Скупштине Србије бити одржана последње недеље овог месеца.

– Садашња владајућа гарнитура мора да вади „врућ кромпир” који јој је оставила prеthodna власт парафирајући ССП – каже Ристичевић. – Не можемо да изменимо ССП, али можемо својим законодавством да отежамо продају земље. Ко у Србији има пољопривредно газдинство пет година и пребивалиште десет, што значи да је од 365 дана у години 183 провео на територији Србије па тако десет година, заслужио је могућност да купи земљу. При томе ће им бити лимитирана површина коју могу да купе на два хектара и, што је важно истаћи, реч је о куповини само приватног пољопривредног земљишта јер је продаја државног већ забрањена. До 20 хектара пољопривредног земљишта у државној својини могу да купе само наши држављани који имају пребивалиште у Србији десет година и пољопривредно газдинство пет година. Он је додао да јавна расправа није била потребна јер се о тој теми говори готово годину, и да су се сви сагласили о томе да се странцима отежа куповина.

Љ. Малешевић