Strancima dva hektara, ali tek za deset godina

Pošto aktuelni Zakon o poljoprivrednom zemljištu zabranjuje njegovu prodaju strancima, a da bi Srbija ispunila obaveze iz SSP-a, koji ne može da menja, moraju do 1. septembra biti donete njegove izmene i dopune koje će stranim državljanima ograničiti kupovinu zemljišta u Srbiji.

Nacrt izmena i dopuna Zakona o poljoprivrednom zemljištu već je usvojila Vlada Srbije – bez prethodne dugo najavljivane javne rasprave, za koju je procenjeno da nije neophodna – a poslanici Skupštine Srbije morali bi da ih usvoje po hitnom postupku da bi stupile na snagu 1. septembra, kada počinje primena odredbi SSP-a koje izjednačavaju prava građana Srbije i EU pri kupovini poljoprivrednog zemljišta.

Po usvojenom Nacrtu izmena zakona, poljoprivredno zemljište u privatnoj svojini strani državljanin moći će steći ako je najmanje deset godina stalno nastanjen u opštini u kojoj se zemljište prodaje i obrađuje ga najmanje tri godine. Takođe, ako ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo u skladu sa zakonom kojim se uređuje poljoprivreda i ruralni razvoj bez prekida najmanje deset godina, kao i ako ima u vlasništvu mehanizaciju i opremu za obavljanje poljoprivredne proizvodnje. Ukoliko ispune sve druge propisane zahteve, stranci će moći da kupe najviše do dva hektara poljoprivrednog zemljišta u privatnoj svojini. To pravilo neće važiti u slučaju restitucije, zatim ukoliko je poljoprivredno zemljište posebnim aktima određeno kao građevinsko zemljište, ukoliko pripada zaštićenim prirodnim dobrima, pripada ili se graniči s vojnim postrojenjem i vojnim kompleksom i nalazi se u zaštitnim zonama oko vojnog postrojenja, vojnih kompleksa i objekata vojne infrastrukture, ili pripada i graniči se s teritorijom Kopnene zone bezbednosti.

U izmenama Zakona o poljoprivrednom zemljištu navedeno je da država Srbija ima pravo preče kupovine poljoprivrednog zemljišta u privatnoj svojini, a to pravo odobrava Vlada Srbije na predlog Komisije koju obrazuju ministri poljoprivrede i finansija. 

Za razliku od drugih država koje su kao kandidati za članstvo u EU u delu SSP-a o omogućavanju prodaje zemlje strancima ispregovarale duge rokove od 10 ili 12 godina, i to tek po ulasku u EU, Srbija se još 2008. godine na to obavezala nevezano od sticanja statusa punopravnog člana Evropske unije i ne shvatajući da će brzo doći 1. septembar 2017. godine. Sada kada se taj dan približava, aktuelna vlast nastoji da „spasi što se spasti može” i to nije moguće učiniti drugačije osim izmenama postojećeg Zakona o poljoprivrednom zemljištu, ali je i dalje otvoreno pitanje šta će biti kada Srbija jednog dana postane članica EU i kada bude morala da se ponaša kao njene države u kojima su domaći i strani državljani u pogledu kupovine privatne svojine izjednačeni.

Tako predložene zakonske izmene i dopune Zakona o poljoprivrednom zemljištu uticaće samo na državljane država članica EU kojima se prvi put dozvoljava mogućnost sticanja poljoprivrednog zemljišta u Srbiji.

Predsednik Odbora za poljoprivredu Skupštine Srbije Marijan Rističević procenjuje da će sednica Skupštine Srbije biti održana poslednje nedelje ovog meseca.

– Sadašnja vladajuća garnitura mora da vadi „vruć krompir” koji joj je ostavila prethodna vlast parafirajući SSP – kaže Rističević. – Ne možemo da izmenimo SSP, ali možemo svojim zakonodavstvom da otežamo prodaju zemlje. Ko u Srbiji ima poljoprivredno gazdinstvo pet godina i prebivalište deset, što znači da je od 365 dana u godini 183 proveo na teritoriji Srbije pa tako deset godina, zaslužio je mogućnost da kupi zemlju. Pri tome će im biti limitirana površina koju mogu da kupe na dva hektara i, što je važno istaći, reč je o kupovini samo privatnog poljoprivrednog zemljišta jer je prodaja državnog već zabranjena. Do 20 hektara poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini mogu da kupe samo naši državljani koji imaju prebivalište u Srbiji deset godina i poljoprivredno gazdinstvo pet godina. On je dodao da javna rasprava nije bila potrebna jer se o toj temi govori gotovo godinu, i da su se svi saglasili o tome da se strancima oteža kupovina.

LJ. Malešević