Језикоманија: Све или сво?
Сведоци смо да новинари, ТВ водитељи, државне институције, па и неки писци (модерни) не пишу и не говоре правилно. Рекло би се да је сулудо то очекивати и од народа. Сизифовски је то посао, знате? Посебно кад је у питању дилема између СВЕ или СВО!
Општа придевска заменица гласи: САВ је мушки род, СВА женски, а СВЕ средњи. Падежни облици за мушки и средњи род разликују се у номинативу, акузативу и вокативу:
ном. САВ/СВЕ, ген. СВЕГ(А), дат. СВЕМ(У), аку. САВ/СВЕ, вок. Сав/Све, инс. СВИМ, лок. СВЕМ.
Промена женског рода: ном. СВА, ген. СВЕ, дат. СВОЈ, аку. СВУ, вок. СВА, инс. СВОМ, лок. СВОЈ.
Номинатив једнине средњег рода се осамосталио и може се употребљавати потпуно сам („Пера је попио све”) или у конструкцијама које наводиш - све што..., све оно..., све то...
Неки би рекли да постоји потреба за алтернативним обликом (СВО) у оним случајевима када се ради о правој придевској заменици: „Пера је попио све”, али „Пера је попио сво вино”.
Погледајте реченицу „Ово је сво за данас“. Конструкција није добра, јер су овде ОВО и СВЕ засебне именице, а не део конструкције „ово све“ или „све/сво ово“. Наведена реченица „Сво ово што сте видели“ , признаћете, пара уши!
Поштовани читаоци, то је било СВЕ за данас.
Наташа Мирковић