Љајић: Нормализација односа, у три фазе
У сусрет најављеним разговорима о Косову и Метохији, које је иницирао председник Србије, стижу прве иницијативе из владајуће коалиције.
Социјалдемократска партија Србије Александру Вучићу изнеће платформу за нормализацију односа у три фазе, најавио је лидер те партије и потпредседник Владе Расим Љајић, упозоравајући на то да „време није на страни Србије, нити на страни Срба на Косову и Метохији”. Приметио је да јавност у Србији, као ни на Косову, није спремна за коначно решење, које он види као процес, у који треба што пре да уђемо.
„Циљ тог процеса треба да буде нормализација, без признања, и то у неколико фаза“, казао је Љајић
Прва фаза преговора подразумевала би да се омогући потпуна економска сарадња с Косовом. У овом тренутку преко административне линије извози се робе за више од 400 милиона евра годишње, али би то, истиче, могло бити двоструко више, уколико не би постојале правне и политичке препреке.
„Мислим на слободан проток људи, робе и капитала. Треба рушити све баријере које то онемогућавају. Србија више не може имати политички утицај на Приштину, али економски утицај и те како може задржати кроз тај вид сарадње. Наш је интерес да се све препреке отклоне и да имамо развијену трговинску и сваку другу сарадњу с Косовом“, рекао је Љајић.
Други елемент био би отварање питања статуса Срба на Косову. ЗСО треба, по Љајићевом виђењу, да буде облик самоуправе Срба на Косову, а требало би отворити и питање имовине и културне баштине Србије на Косову.
„Трећи корак би били преговори о учлањењу Косова у међународне организације, осим у УН, уз јасне бенефите – шта би Србија за ту сагласност добила. Не можемо да преговарамо у магли, да ћемо ми чинити уступке, а за то не добијати ништа“, упозорио је Љајић.
Напоменуо је и да у некој завршној фази свих преговора треба отворити питање преговора о коначном статусу Косова. Кључно је, истиче, да се у дијалогу који је покренуо председник Вучић избегавају све крајности, ослободи се заблуда, а посебно треба избегавати популистичке предлоге, на којима би се придобила било наша јавност, било међународна заједница.
„Треба ићи с решењем које има шансе за успех, у смислу коначног резултата, уз елеменат очувања државних интереса“, истакао је лидер СДПС-а.
Додао је да је по том, вероватно најважнијем питању у новијој историји Србије, у јавност изнето много тога што се може оценити као крајност – од тога да уопште не треба преговарати, преко идеје да се хоће решење сад и одмах, до тога да чекамо да се тај „замрзнути конфликт” сам од себе реши.
„Искрено, ради се о бесмислицама. Нама стање „замрзнутог конфликта” не одговара, из простог разлога што време у том случају није савезник ни Србије, а најмање је савезник Срба који живе на Косову и других неалбанаца“, навео је Љајић.
Одговарајући на питање шта би то Србија могла тражити заузврат, Љајић је казао да постоји низ ствари, од финансијске подршке за развој инфраструктуре, до убрзаног пута ка Европској унији. Оптужбе да унутрашњи дијалог о Косову представља покушај поделе или пребацивања одговорности на неког другог сматра бесмисленим јер, како каже – онај ко врши власт на крају мора да донесе коначну одлуку, и хтео – не хтео, прихвата сву одговорност.
На изјаве појединих представника опозиције да неће учествовати у дијалогу одговара да је легитимно право сваког да дође или да не дође, али напомиње да би он, да је на месту опозиције, дошао и изнео свој предлог.
Председник скупштинског Одбора за КиМ Милован Дрецун (СНС) подвукао је да идеја о унутрашњем дијалогу не значи спремност Србије да призна Косово као независну државу. По његовим речима, предлог Србије за решавање косовског проблема треба кандидовати Албанцима и међународној заједници да би се отворио разговор о свему томе. Како је казао, будућност Републике Српске зависи од односа Србије према косметском проблему и од тога „какву ћемо националну стратегију да дефинишемо за 21 век”. Казао је да „председник Вучић има свој план, али неће да га износи, већ хоће да чује и друга мишљења”. Граница преко које се неће прећи, додао је, јесте признавање независности Косова, јер мандат народа, појаснио је, нису добили да се призна Косово као независна држава.
С. Станковић