Ове године раније стигао вирус Западног Нила

Болест најчешће пролази без симптома, али у неким случајевима може да доведе и до упале мозга, па и фаталног исхода. Подаци Института за јавно здравље кажу да су од 2012. године, када се вирус појавио код нас, у Војводини регистрована 152 случаја болести, а 21 особа је умрла.

„У узорцима комараца сакупљеним на 45 локација у Новом Саду, приградским насељима и селима, током друге половине јуна, вирус Западног Нила детектован је у два узорка – комарцима у Видовданском насељу и насељу Сајлово. Протеклих година вирус је углавном детектован тек у јулу, али због веома високих температура које погодују брзом равоју вируса, било је и очекивано да ове године вирус у комарцима буде детектован раније. Праћење ситуације је континуирано, а анализе на присуство вируса биће настављене до краја сезоне“, поручују у предузећу “Циклонизација” које ради мониторинг на територији Новог Сада и околних места.

У Институту за јавно здравље Војводине кажу да од почетка године нема званично регистрованих неуроинвазивних облика грознице Западног Нила на територији Војводине.

Доживотно заражени

Највећи ризик је у оним земљама, односно деловима земље који се налазе на главним миграторним путањама птица. Комарци након што се нахране крвљу инфициране птице постају заразни након 10 до 14 дана, остају заразни доживотно, и могу да пренесу инфекцију на друге птице или сисаре.

„У периоду од 2012. до 2016. година, укупно је регистровано 152 случаја ове болести од којих је 21 завршило смртним исходом. Болест је регистрована на територији свих округа, а највећи број случајева на територији Срема, Јужног Баната и Јужне Бачке. У 2016 години, регистровано је 14 оболелих и један смртни исход на територији четири округа и то Срема, Средњег и Јужног Баната и Јужне Бачке“,  наводи др Снежана Медић из Центра за контролу и превенцију болести Института за јавно здравље Војводине.

Симптоми грознице западног Нила настају три до 14 дана након убода зараженог комарца, а период инкубације дужи је код особа са ослабљеним имунитетом. Код око 80 одсто инфицираних особа болест протиче без икаквих симптома, а око 20 одсто заражених особа има благу клиничку слику у виду грознице, главобоље, мучнине, повраћања, што понекад може да буде праћено отоком лимфних жлезда или појавом осипа на кожи груди, леђа или стомака. Обично симптоми пролазе у року од неколико дана, мада су забележени случајеви када је обољење трајало и више недеља.

„Код једног оболелог на 150 инфицираних долази до развоја тешке клиничке слике са упалом мозга и/или можданица, односно неуроинвазивног облика болести. Симптоми су повишена телесна температура, главобоља, повраћање, неуролошки испади, губитак или помућење свести. Тешке форме се најчешће јављају код особа најстарије животне доби, као и код особа са хроничним поремећајима здравља који доводе до слабљења отпорности“, каже др Медић и додаје да присутна хронична обољења, као што су имуносупресија, дијабетес и обољења кардиоваскуларног система, могу да буду независни фактори ризика за појаву тежег облика болести.

Нема вакцине

„Када су у питању специфичне мере превенције, треба нагласити да вакцина против грознице Западног Нила за примену код људи не постоји, али су испитивања у току. Не постоји специфични лек већ се примењује симптоматска терапија и лечење придружених болести и стања“, објаснила је наша саговорница.

Прогноза болести је релативно повољна. Смртни случајеви се јављају  ретко, по правилу код старијих и особа са хроничним поремећајима здравља, а знатно ређе код деце и одраслих. Смртност од ове болести се пење до 14 одсто и расте са узрастом оболеле особе и присуством хроничних болести.

Др Медић објашњава да су птице примарни резервоар за вирус грознице западног Нила, а основни начин преноса овог вируса је убод зараженог комарца. Вирус се не преноси контактом међу људима. У ретким случајевима, вирус може да се пренесе трансфузијом заражене крви, трансплантацијом органа и са мајке на дете, трансплацентарно и током дојења. Ризик од заразе током медицинских процедура, укључујући трансфузију крви и трансплантацију органа, јако је низак. Ризик од локалне трансмисије вируса на хуману популацију зависи од истовременог присуства вируса, компетентног домаћина и вектора, као и осетљивих домаћина у људској популацији.

„Савет свима је да користе репеленте, средства која се наносе на кожу и одбијају комарце и да се поставе мреже на прозоре. Посебно је важно заштитити се у периоду највеће активности комараца, а то су сумрак, вече и зора. Током боравка на отвореном у периоду активности комараца саветује се и ношење дугих рукава и ногавица. Из околине стана уклонити све посуде са водом или друге предмете попут одбачених гума, канти, буради, жардињера и других предмета, у којима може да се задржава вода, а који служе као станишта комараца. За летовање, уколико је то могуће сазнати, требало би да се бирају места у којима се спроводи третман против комараца са земље и из ваздуха - препорука је др Медић. 

Љ. Петровић