Легенде о настанку језера у Црној шуми
Глечерско језеро Титизе једна је од највећих атракција Шварцвалда, шумовите планинске области у југозападној Немачкој, која је са запада и југа окружена реком Рајном.
Област Шварцвалда или Црне шуме, како се још назива, а које потиче од тамне боје овдашњих четинарских шума, годишње походи девет милиона туриста из целог света, од којих многи долазе у варош Титизе - Нојштат, малу ваздушну бању и зимски туристички центар усидрен крај језера. На језеро Титизе и варош Титизе-Нојштат са нешто више од 11.000 становника, током туристичке сезоне која траје преко целе године, долази око два милиона туриста. Град је уз прекрасно језеро утемељила племићка породица Фирстенберг 1250. године, чије име и битисање у овом крају је блиско повезано са Дунаешингеном, местом где спајањем река Брег и Бригах настаје Дунав.
Међутим, настанак језера сеже десетак хиљада година уназад, када се из правца оближњег планинског врха Фелдберг, највишег масива на Шварцвалду, спуштао огроман глечер. Током времена глечер је издубио себи долину и напослетку, отопивши се формирао језеро. Језеро је дуго два километра, ширина му је 720 метара, а дубина досеже и 40 метара. Према легенди у коју верује локално становништво, свако ко је икада покушао да истражи мрачне дубине овог језера, удавио се у његовим водама! Пријатна пловидба језером је једно, а легенде сасвим нешто друго.
За језеро Титизе везано је доста легенди. Једна казује да је језеро Титизе настало потапањем древног града чији су становници кажњени због свог незахвалног опхођења према животним намирницама, односно за Бротфревел – немачки средњевековни израз за грех учињен према хлебу. Грех се састојао у томе што су становници тог древног града издубљене векне хлеба користили као ципеле!
Насупрот томе је веровање да је језеро свој назив Титизе добио по извесном господину Титини који је живео у 12. веку и често долазио у лов у околини језера. Друга теорија каже да назив потиче од старог израза „Тителе“ који се користио за биљку Арум мацулатум, код нас познату зељасту биљку под именом козлац, односно змијско грожђе, која међутим више није карактеристична за подручје језера. Локално предање казује да је језеро Титизе име добило по римском цару Титусу, који је био очаран његовом лепотом. Природне лепоте и чари Шварцвалда су иначе први открили стари Римљани током освајачки похода. Када су крочили у ову шумовиту област, због густих крошњи високих четинара, кроз које су се сунчеви зраци тешко пробијали, Римљани су јој дали име “Силва негра” или Црна шума.
Поред шумовитих предела Шварцвалд је уз језеро Титизе богат и воденим токовима, који су све до краја 19. века представљали најзначајнији извор енергије. Воденице и хидроцентрале неизоставни су део Шварцвалда, као што су, на пример, ветрењаче део пејзажа Холандије. Пре Другог светског рата је у области Баден чак 67 одсто производње електричне енергије потицало од хидроцентрала са шварцвалдских долина, али данас је удео хидроенергије у производњи струје опао испод 10 одсто.
Има на Шварцвалду термалних извора, који су послужили да се они искористе и за стварање чувеног монденске бањске вароши Баден Баден, а насупрот коришћењу термалних вода за лечење, бањско место Титизе-Нојштат је познато по примени хидротерапијске Кнајпове методе. Себастијан Кнајп (1821-1897) није родом одавде, него из једног места у Баварској, али је на властитој кожи доказао да је и хладна вода лек. Када је давне 1849. године као студент оболео од туберкулозе, ниједан лекар није му могао помоћи. У потрази за спасоносним леком наишао је на стару књигу о благотворности хладних купки. Како није имао шта да изгуби, одмах је започео с воденом терапијом. Усред зиме, почетком децембра, почео је свакодневно скакати у ледени, хладни Дунав. Месец дана касније догодило се чудо: убрзо је био “здрав као дрен” и одлучио свој живот посветити хидротерапији.
Није прилика да чекам хладније време и челичим се по Кнајповом хидротерапијом, а у овим топлим летњим данима пријало је освежење у плићаку језера Титизе. Све што се може за време краћег боравка обићи, видети и доживети итекако освежава, посебно када се изађе на обалу језера Титизе или бродићем, чамцем или педалинама отиснете његовим воденим огледалом, окружено четинарима. Најромантичније душе обавезно долазе до обале да виде очаравајући залазак сунца изнад језера Титизе и шума Шварцвалде.
Полусатни обилазак бродом стаје пет евра, получасовна уживанција на педалинама је седам а читав сат 12 евра, исто или нешто скупље је изнајмљивање моторног чамца за крстарење језером, пошто стално пирка ветар што је погодно и за једрење на дасци. За оне који овде бораве или се приликом излета дуже задржавају, у понуди је излет бродићем са шеталишта Зештрасе до хотела на супротној страни језера са укљученом кафе паузом и колачима за 13 евра, док за исти излет заједно са ручком треба издвојити 20 евра. Туристичким возићем за седам евра може се у обилазак околине све до оближњих шума. Са језера се види и највиши врх Шварцвалда Филдберг који се уздиже до 1.493 метра. На повратку са језера Титизе, застали смо у том пределу који је познати смучарски центар. У подножју Филдберга, на превоју који се налази на 1.233 метра, нигде живе душе, сви објекти су затворени, све док идуће зиме не навале скијаши.
М. Митровић