Банке поскупљују чак и најобичније одржавање рачуна
Грађани Србије све су мање спремни да узму кредит.
Банке зато проналазе нове начине да зараде: ту су провизије, а и трошкови одржавања, односно вођења текућих рачуна. Згодна је то прилика да се они повећају и тако још заради. Једна од водећих банака на тржишту недавно је обавеситла своје клијенте да од септембра повећава цене услуга. На први поглед то није много – од 20 до 30 динара по услузи – али накупи се па месечно буде и неколико стотина динара више. Истина, клијентима је остваљен рок од два месеца – до 15. септембра – да, ако то желе, измире обавезе и затворе рачун или да прихвате нове услове које је банка поставила. С обзиром на то да у Србији има банака које вођење и одржавање рачуна уопште не наплаћују, бар у години када се он отвори, пред клијентима је шанса да пронађу финансијску кућу која пакет који им одговара нуди по приступачнијој цени. При томе им остаје да се надају да ће изабрати боље јер већ је неколико банака најавило да и оне припремају промену тарифе.
Банкарима не иде лоше: лане су, упркос умањеној кредитној активности у Србији, имали профит од 150 милиона евра.
Због смањеног интересовања комитената за кредите, банке све чешће затварају филијале. Посебно су на удару мањи градови и варошице. Клијентима у тим срединама остаје да се помире с тим да плаћају банци која је остала, без обзира на трошкове за одржавање рачуна, као и провизије. Путовање у суседно веће место је додатни трошак, а и сви воле да им је банкомат при руци. Јер упркос свим предностима Е и М-бенкинга, без кеша у рукама се код нас не може живети.
Хоће ли бити велике селидбе рачуна из скупље банке у неку која има јефтиније одржавање? Одговор на то питање и није тешко дати, а то је „не”. Наши људи су прилично инертни и не одлучују се лако на прелаз. Осим тога, многи имају велике минусе и задужења по кредитним картицама. Када се у некој банци рачун затвара, све те обавезе се морају измирити. С обзиром на то да су камате на прекорачења по рачуну и кредитне картице бар дупло веће него на динарске зајмове, ето прилике да се све те обавезе у другој банци рефинансирају под повољнијим условима и смање текући месечни трошкови за одржавање рачуна. Чак и без поменутог најављеног повећања трошкова, многи клијенти и не обраћају пажњу на додатне трошкове. А они су следећи: основни текући рачун с бар једном картицом стаје од 120 до 195 динара. Они обимнији, где спада и више картица, могућност плаћања рачуна електронски су од 300 до 400 динара. Чек на почек и даље остаје хит за одложена плаћања код нас. Корисник ће банци по чеку платити од 10 до 30 динара. Коришћење кредитне картице банке често наплаћују ван рачуна сто динара, а њена замена због губитка или оштећења је од 50 до 200 динара.
Провизија за плаћање рачуна креће се до 20 до 50 динара. Издавње картица по убрзаном поступку је 1.000 до 1.500 динара. Ко изгуби картицу или му је украду, најбоље је да је одмах блокира. Од банке до банке то кошта од 300 до чак 3.000 динара. Издавање новог ПИН-а је од 200 до 600 динара. Када клијент има негативно стање на рачуну, банка шаље опомену и блокира рачун. Међутим, ни то није бесплатно и креће се од 200 до 600 динара. Многи клијенти, да се не би прерачунали, траже проверу стања на рачуну, и то брзо, путем СМС. То могу, али уз цену од пет до десет динара за један упит.
Д. Вујошевић