Александар Лазић: Ја сам мени највећи краљ!

Емисија „Ток шоу” има концепт сличан италијанском шоуу са кратким одговорима, игрицама, живом музиком, певањем… Како је настала емисија, односно како сте дошли до овог концепта?

- Емисија је једна од најгледанијих забавно-музичких емисија у региону јер је прављена по угледу на светске ток-шоу емисије. Одувек су ме фасцинирали италијански и амерички шоу програми, па се трудим да у форму емисије коју водим унесем динамику, позитивну енергију, смех, сузе, спонтаност у разговору са гостима емисије, али да све то има одређену дозу провокативности јер смо у 21. веку. Гледаоце интересује много више од приче ко је радио нову песму неком певачу, или ко је издавач књиге некога писца. Битно ми је да гледаоци сазнају што је више могуће о раду и приватном животу сваког госта, да сазнају о познатима нешто што до сада  нису рекли јавно о себи или некоме, а и да гостима буде пријатно на снимањима.

Идеја емисије дело је власнице ове телевизије Данице Радић која је моја пре свега велика пријатељица, изузетан професионалац у послу, дама од стила. Последњих година у нашем тиму велико освежење је њен син Данијел Радић. Он је на челу екипе камермана, тонаца, техничке подршке и својим професионалним приступом послу мени много олакшава рад на снимањима која знају да буду некада веома заморна. Емисија се емитује на још 60 телевизија у Србији, Босни, Републици Српској, Црној Гори, Хрватској, Македонији. КТВ се гледа и путем СББ кабловске мреже која покрива преко 50 одсто територије Србије. Све најпознатије личности на просторима екс Ју из света музике, политике, спорта, књижевности, моде, глуме, писаних медија, биле су до сада гости у емисији.

Како успевате да доведете тако позната имена, то је ипак редак случај за локалне ТВ станице?

- У почетку није било једноставно. Познатим личностима је лакше да дођу у Београд који је центар медијске моћи и да гостују на некој телевизији, него рецимо у Нови Сад, Зрењанин, Ниш, Подгорицу, јер већина њих живи у Београду. Сећам се кад сам почетком 2000. почео да радим емисију „Фолк шоу” у коју су долазиле највеће звезде народне музике као што су Шабан Шаулић, Лепа Лукић, Драгана Мирковић, Мирослав Илић, Зорица Брунцлик, Синан Сакић и многе друге наше велике звезде. Емисија је имала невероватну гледаност. Гости у првој емисији су били Аца Лукас и Мира Шкорић. Певали су своје највеће хитове. Морао сам да померим границу и убацим мало провокативних тема које су биле на ивици жилета. Испоставило се да је управо то оно што је било иницијална каписла да се гледаоци вежу за ту врсту забаве и гледаност емисије је почела да бива све већа. А касније на позив власнице телевизије КТВ паралелно сам радио и емисију „Ток шоу”, у којој сам добио могућност да угостим личности и из политике, спорта, филма, сликарства, књижевности и тако сам постајао и себи и гледаоцима интересантнији. Гледаност и ове емисије је нагло скочила. Временом су познате личности саме почеле да се јављају и изразиле жељу да би радо били гости у емисији ако их позовем. Били су то позиви који се одбијају хехехе (смех). У медијима сам присутан дуго, али још ми се није десило да је неко од познатих личности одбио да буде мој гост без обзира на којој телевизији сам радио.

Ко је на вас оставио најјачи утисак, будући да естрада пршти од занимљивих, колоритних људи?

- Неки ме изненаде својом природношћу, неки својом уображеношћу, али свако фура фазон у којем најбоље може да буде свој или да глуми неког замишљеног себе. И ја то поштујем. Ја сам мени ипак највећи краљ, тако да сам сам себи највећи утисак (смех). Шалим се мало, лепо је било видети у емисијама које сам водио Александра Вучића, сада председника Србије, како игра баскет и фудбал са Миломиром Марићем и погађа само трице и даје голове, али и др Војислава Шешеља како ужива у интерпретацији једне познате певачице док она пева његову омиљену песму Наташе Владетић „Плач без суза”. Гледао сам познате глумце како певају поп рок хитове, певаче како рецитују поезију, Цецу Ражнатовић, Верицу Ракочевић, Љубишу Самарџића...

А кад се снимање заврши?

- Када се дан заврши колико год били уморни од рада, остаје само осмех на лицу и сатисфакција да је посао који сте радили имао смисла. Учинили сте добро дело и поделили га са гледаоцима. Тако сте и њих усрећили и дали им прилику да забораве на свакодневне обавезе пуне стресова у овим турбулентним временима. Имам свој мали свет и у њему сам окружен правим пријатељима са којима најмање причам о послу. Када се угасе светла рефлектора, увек се радо враћам свакодневним  уживањима и обавезама које има свако од нас, дивној породици, супрузи Милици, ћерки Андреи на коју сам веома поносан. Излазимо, посећујемо културне догађаје, путујемо...  

Да ли сте ви Београђанин с највише фанова у Зрењанину?

- Хехехеехе...не само у Зрењанину него и шире. Па хвала вам, ако је тако. Рођен сам у Београду, али због природе посла којим се бавим често путујем у Зрењанин где се налази студио КТВ. У Зрењанину ме препознају на сваком кораку, прија ми када ме сретну на улици или у неком ресторану, кафићу, приђу и похвале мој рад, сликају се са мном, кажу да су гледали емисије, да сам природан и да нисам умишљен. Најлакше је бити намргођен. А осмех је једина крива линија која све исправља.

Да ли је истина да сте несуђени водитељ Гранда?

- Ви баш све сазнате (смех)...нисам још о овоме никада јавно причао, али открићу вам да је то што сте сазнали истина. Те године су у „Звездама Гранда” учестовали Тања Савић, Бане Мојићевић, Славица Ћуктераш, Дарко Филиповић... Након тог серијала уследио је позив од Саше Поповића да пређем са КТВ у Гранд и будем водитељ „Гранд шоу” емисије која је обарала рекорде гледаности у то време. Нашли смо се на Бежанијској коси у његовој канцеларији, поразговарали о послу, Поповић је изнео своју понуду. Од мене је хтео да направи националну ТВ звезду. Сматрао је да сам ја калибар који заслузује већи медијски простор. Све се брзо одиграло и ја нисам могао тек тако да раскинем уговор са КТВ јер је постојао отказни рок, а и везао сам се за ту кућу емотивно јер су ме испоштовали као професионалца и као човека, нисам могао у том тренутку да им нађем „длаку у јајету” (смех). Саша Поповић није могао да чека дуго на мене, морао је нађе другог водитеља јер је „Гранд шоу” требало да почне са новим емисијама у кратком временском року, тако да се када је реч о евентуалној сарадњи, нисмо се нашли у право време. Ипак, о Саши Поповићу имам високо мишљење, ценим његову енергију, идеје, успехе, неко ко на прву лопту препозна потенцијал и квалитет, а када је реч о евентуалној будућој сарадњи, па знате како се каже: „Никад није касно”, а и „Ко зна зашто је то добро” (смех). Неко би на мом месту душу продао да буде национална ТВ звезда, али ја овај посао после толико година искуства радим из љубави пре свега, али и за мало дебље хонораре (смех). Било је ту још понуда многих познатих ТВ кућа по принципу узми или остави које сам морао да одбијем, не зато што нисам желео да их прихватим, него зато што не волим уцене било које врсте. Сви би да те имају у свом јату али да не смеш нигде осим код њих да се појављујеш у емисијама. Ја сам јавна личност. Нисам својина. 

Снежана Милановић