Aleksandar Lazić: Ja sam meni najveći kralj!
Emisija „Tok šou” se na zrenjaninskoj KTV emituje više od decenije. Ne bih da zvučim prepotentno, ali u medijima sam 20 godina i mnoge entuzijaste među kolegama željne slave i novca preko pojavljivanja na televiziji sam dočekao i ispratio, kaže uvek nasmejani i spreman za šalu Aleksandar Lazić na početku našeg razgovora o lokalnim i regionalnim medijima kao i estradi i šou biznisu u novinarstvu.
Emisija „Tok šou” ima koncept sličan italijanskom šouu sa kratkim odgovorima, igricama, živom muzikom, pevanjem… Kako je nastala emisija, odnosno kako ste došli do ovog koncepta?
- Emisija je jedna od najgledanijih zabavno-muzičkih emisija u regionu jer je pravljena po ugledu na svetske tok-šou emisije. Oduvek su me fascinirali italijanski i američki šou programi, pa se trudim da u formu emisije koju vodim unesem dinamiku, pozitivnu energiju, smeh, suze, spontanost u razgovoru sa gostima emisije, ali da sve to ima određenu dozu provokativnosti jer smo u 21. veku. Gledaoce interesuje mnogo više od priče ko je radio novu pesmu nekom pevaču, ili ko je izdavač knjige nekoga pisca. Bitno mi je da gledaoci saznaju što je više moguće o radu i privatnom životu svakog gosta, da saznaju o poznatima nešto što do sada nisu rekli javno o sebi ili nekome, a i da gostima bude prijatno na snimanjima.
Ideja emisije delo je vlasnice ove televizije Danice Radić koja je moja pre svega velika prijateljica, izuzetan profesionalac u poslu, dama od stila. Poslednjih godina u našem timu veliko osveženje je njen sin Danijel Radić. On je na čelu ekipe kamermana, tonaca, tehničke podrške i svojim profesionalnim pristupom poslu meni mnogo olakšava rad na snimanjima koja znaju da budu nekada veoma zamorna. Emisija se emituje na još 60 televizija u Srbiji, Bosni, Republici Srpskoj, Crnoj Gori, Hrvatskoj, Makedoniji. KTV se gleda i putem SBB kablovske mreže koja pokriva preko 50 odsto teritorije Srbije. Sve najpoznatije ličnosti na prostorima eks Ju iz sveta muzike, politike, sporta, književnosti, mode, glume, pisanih medija, bile su do sada gosti u emisiji.
Kako uspevate da dovedete tako poznata imena, to je ipak redak slučaj za lokalne TV stanice?
- U početku nije bilo jednostavno. Poznatim ličnostima je lakše da dođu u Beograd koji je centar medijske moći i da gostuju na nekoj televiziji, nego recimo u Novi Sad, Zrenjanin, Niš, Podgoricu, jer većina njih živi u Beogradu. Sećam se kad sam početkom 2000. počeo da radim emisiju „Folk šou” u koju su dolazile najveće zvezde narodne muzike kao što su Šaban Šaulić, Lepa Lukić, Dragana Mirković, Miroslav Ilić, Zorica Brunclik, Sinan Sakić i mnoge druge naše velike zvezde. Emisija je imala neverovatnu gledanost. Gosti u prvoj emisiji su bili Aca Lukas i Mira Škorić. Pevali su svoje najveće hitove. Morao sam da pomerim granicu i ubacim malo provokativnih tema koje su bile na ivici žileta. Ispostavilo se da je upravo to ono što je bilo inicijalna kapisla da se gledaoci vežu za tu vrstu zabave i gledanost emisije je počela da biva sve veća. A kasnije na poziv vlasnice televizije KTV paralelno sam radio i emisiju „Tok šou”, u kojoj sam dobio mogućnost da ugostim ličnosti i iz politike, sporta, filma, slikarstva, književnosti i tako sam postajao i sebi i gledaocima interesantniji. Gledanost i ove emisije je naglo skočila. Vremenom su poznate ličnosti same počele da se javljaju i izrazile želju da bi rado bili gosti u emisiji ako ih pozovem. Bili su to pozivi koji se odbijaju hehehe (smeh). U medijima sam prisutan dugo, ali još mi se nije desilo da je neko od poznatih ličnosti odbio da bude moj gost bez obzira na kojoj televiziji sam radio.
Ko je na vas ostavio najjači utisak, budući da estrada pršti od zanimljivih, koloritnih ljudi?
- Neki me iznenade svojom prirodnošću, neki svojom uobraženošću, ali svako fura fazon u kojem najbolje može da bude svoj ili da glumi nekog zamišljenog sebe. I ja to poštujem. Ja sam meni ipak najveći kralj, tako da sam sam sebi najveći utisak (smeh). Šalim se malo, lepo je bilo videti u emisijama koje sam vodio Aleksandra Vučića, sada predsednika Srbije, kako igra basket i fudbal sa Milomirom Marićem i pogađa samo trice i daje golove, ali i dr Vojislava Šešelja kako uživa u interpretaciji jedne poznate pevačice dok ona peva njegovu omiljenu pesmu Nataše Vladetić „Plač bez suza”. Gledao sam poznate glumce kako pevaju pop rok hitove, pevače kako recituju poeziju, Cecu Ražnatović, Vericu Rakočević, Ljubišu Samardžića...
A kad se snimanje završi?
- Kada se dan završi koliko god bili umorni od rada, ostaje samo osmeh na licu i satisfakcija da je posao koji ste radili imao smisla. Učinili ste dobro delo i podelili ga sa gledaocima. Tako ste i njih usrećili i dali im priliku da zaborave na svakodnevne obaveze pune stresova u ovim turbulentnim vremenima. Imam svoj mali svet i u njemu sam okružen pravim prijateljima sa kojima najmanje pričam o poslu. Kada se ugase svetla reflektora, uvek se rado vraćam svakodnevnim uživanjima i obavezama koje ima svako od nas, divnoj porodici, supruzi Milici, ćerki Andrei na koju sam veoma ponosan. Izlazimo, posećujemo kulturne događaje, putujemo...
Da li ste vi Beograđanin s najviše fanova u Zrenjaninu?
- Heheheehe...ne samo u Zrenjaninu nego i šire. Pa hvala vam, ako je tako. Rođen sam u Beogradu, ali zbog prirode posla kojim se bavim često putujem u Zrenjanin gde se nalazi studio KTV. U Zrenjaninu me prepoznaju na svakom koraku, prija mi kada me sretnu na ulici ili u nekom restoranu, kafiću, priđu i pohvale moj rad, slikaju se sa mnom, kažu da su gledali emisije, da sam prirodan i da nisam umišljen. Najlakše je biti namrgođen. A osmeh je jedina kriva linija koja sve ispravlja.
Da li je istina da ste nesuđeni voditelj Granda?
- Vi baš sve saznate (smeh)...nisam još o ovome nikada javno pričao, ali otkriću vam da je to što ste saznali istina. Te godine su u „Zvezdama Granda” učestovali Tanja Savić, Bane Mojićević, Slavica Ćukteraš, Darko Filipović... Nakon tog serijala usledio je poziv od Saše Popovića da pređem sa KTV u Grand i budem voditelj „Grand šou” emisije koja je obarala rekorde gledanosti u to vreme. Našli smo se na Bežanijskoj kosi u njegovoj kancelariji, porazgovarali o poslu, Popović je izneo svoju ponudu. Od mene je hteo da napravi nacionalnu TV zvezdu. Smatrao je da sam ja kalibar koji zasluzuje veći medijski prostor. Sve se brzo odigralo i ja nisam mogao tek tako da raskinem ugovor sa KTV jer je postojao otkazni rok, a i vezao sam se za tu kuću emotivno jer su me ispoštovali kao profesionalca i kao čoveka, nisam mogao u tom trenutku da im nađem „dlaku u jajetu” (smeh). Saša Popović nije mogao da čeka dugo na mene, morao je nađe drugog voditelja jer je „Grand šou” trebalo da počne sa novim emisijama u kratkom vremenskom roku, tako da se kada je reč o eventualnoj saradnji, nismo se našli u pravo vreme. Ipak, o Saši Popoviću imam visoko mišljenje, cenim njegovu energiju, ideje, uspehe, neko ko na prvu loptu prepozna potencijal i kvalitet, a kada je reč o eventualnoj budućoj saradnji, pa znate kako se kaže: „Nikad nije kasno”, a i „Ko zna zašto je to dobro” (smeh). Neko bi na mom mestu dušu prodao da bude nacionalna TV zvezda, ali ja ovaj posao posle toliko godina iskustva radim iz ljubavi pre svega, ali i za malo deblje honorare (smeh). Bilo je tu još ponuda mnogih poznatih TV kuća po principu uzmi ili ostavi koje sam morao da odbijem, ne zato što nisam želeo da ih prihvatim, nego zato što ne volim ucene bilo koje vrste. Svi bi da te imaju u svom jatu ali da ne smeš nigde osim kod njih da se pojavljuješ u emisijama. Ja sam javna ličnost. Nisam svojina.
Snežana Milanović