Циљ мапирања - одржавање заборављених места страдања

У Србији је мапирано укопно 12 локација - Јајинци, Јабука, Раковица, Бубањ Поток, Троструки сурдук, Делиблато, Шабац, Нови Сад, Краљево, Крагујевац, Ниш и Лесковац, док је у Хрватској мапиран коплекс логора у Јадовном, Госпићу и на острву Паг.

Историчар Милован Писари, из Центра за истраживање и едукацију о холокаусту, каже да је пре две године тај центар заједно са Савезом јеврејских општина Србије и Универзитетом у Ријеци покренуо пројекат о мапирању прве фазе холокауста у Србији и Хрватској.

У првој фази холокауста убијено више од милион Јевреја, углавном у масовним стрељањима. У Србији су под немачком окупацијом, током јесени 1941. године, убијени готово сви јеврејски мушкарци, а заједно са њима стрељан је и велики број Срба, Рома и антифашиста.

''To је врло важна фаза, период, за разумевање самог тока. До сада смо навикли да рамишљамо само о Аушвицу, о фабрикама смрти, а не знамо заправо шта се десило, односно, не бавимо се оним што се десило пре тога'', рекао је Писари.

Како је истакао, та прва фаза, масовна стрељања, дешавала су се углавном на територији источне Европе - Совјетског Савеза, у Србији под немачком окупацијом и делимично у Хрватској.

''Зато смо одлучили да мапирамо 12 локација у Србији и три у Хрватској која су постојала пре Јасеновца'', рекао је Писари додајући да је у НДХ у периоду између маја и августа 1941. године убијено више од 2.000 Јевреја и више од 20.000 Срба.

Наводећи да су за сваку локацију узети архивски документи, интервјуји..., он је истакао да ће за сваку бити направљена једна интернет страница где ће ти материјали бити објављени.

Писари је истакао и да су видљиве разлике на мапираним локацијама. ''Имамо места као што су меморљал у Крагујевцу или Спомен парк у Јајинцима који су лепо очувани и где се одржавају комеморације, а има и места где самоиницијативно локална заједница организује комеморације, као што је случај у Лесковцу где је стрељано око 300 Рома'', рекао је Писари.

Према његовим речима, има места која су потпуно заборављена и где се плоче које су постојале разбијене или украдене, где има смећа растиња...

Међутим, како каже, има места која нису уопште обележена попут Раковице и Бубањ Потока.

''Зато хоћемо да подстакно локалне заједнице и државне институције да се нешто уради'', рекао је Писари.

Он наводи и да је ситуација у Хрватској компликованија

''Углавном постоји намерно потискивање тих локација, а не само заборав'', рекао је Писари.

Како каже, док у Јадовну постоји споменик који се тешко налази, друге локације су потпуно необележене.

Наводећи да је циљ да се издејствује да се та месту обележе да остану у сећању, он је најавио да ће послати три извештаја српским, хрватским и међународним институцијама, укључујући и Уједињене нације, у којима ће представити ситуацију на мапираним локацијама како би се ситуација побољшала.