Картице ефикасне у борби против сиве економије
Сива економија у Србији је на прилично високом нивоу јер у тој зони нестане између 21 и 30 одсто друштвеног бруто производа. Надлежни се против ове појаве, с којом се суочавају све земље света, боре контролама порезника и инспектора.
Један од добрих начина у борби против сиве економоје показала се и наградна игра “Узми рачун и победи” , јер су резултати били јако добри, те ће на јесен бити поновљена Учешће безготовинских плаћања такође је добар лек јер се трансакција евидентира преко терминала пут, новца се лакше контролише и он теже склизне у сиву зону.
Међутим, мере које се предузимају у борби пртив сиве економије неће дати резултате ако и сами потрошачи нису свесни да трошењем новца у сивој зони раде у корист своје штете. А ту се што шта мења. Истраживање које је недавно спровела ИПСОС у земљама централне и и сточне Европе говори да су људи и те како свесни штетности сиве економије, односно да безготовинским плаћањем и узимањем фискланих рачуна дају допринос борби против ове пошасти.
Истраживање је поред наше земље обухватило и Хрватску, Чешку, Мађарску. Пољску, Словачку, Словенију и Руумунију, а у свакој земљи анкетирано је 800 људи старости између 15 и 64 године,. Компанија Мастеркард недавно је објавила резултате који показују да је чак 70 одсто испитаника свесно да коришћењем услуга и куповином роба у сивој зони негативно утичу на економски раст своје земље и да то доводи до нелојалне конкуренције. У Србији негативан став има чак 85 одсто испитаних, који сматрају да што је виши ниво сиве економије у земљи то су мање шансе да држава пружи грађанима квалитетне услуге које од ње очекују .
Негативан став према сивој економији је недвосмислен, али већина испитаних не схвата да сами дају допринос бујању пословања у сивој зони. Наиме, остраживање је показало да грађани Србије фисклани рачун узимају само када им је потребан за прадавње трошкова или када је у току наградна игра. Тако се понаша чак 45 посто испитаних, али је срећом 75 одсто спремно да мења своје навике, односно да при куповини тражи фисклани рачун и да користи безготовинска плаћања и на тај начин помогне борби против сиве еконмије.
Генерални директор Мастрекарда за Балкан Артур Туремка истакао је да је студија је показала да грађани и те како могу бити савезници влада у борби против сиве економије, а да је безготовинско плаћање посебно ефикасан начин.
Д. Вујошевић
Грађани спремни да мењају навике
Спремност за промени потрошачке навике у Србији има 82 одсто анкетираних, већу одлучност да се боре против сиве економије показали су Румуни јер се у овој земљи за то изјаснило 85 одсто испитаних. Најмање жеље да промене своје навике показали су испитаници у Словенији - око 60 одсто.