Фурлан: Уметнике можда протерати на неку другу планету, да не сметају
Глумица Мира Фурлан, се после дуже паузе вратила се у хрватско позориште; прво је играла на сцени ХНК, у представи „Касандра“, постављеној према истоименом роману немачке књижевнице Кристе Волф, а како најављују тамошњи медији, у наредне две сезоне глумица би требало да учествује у још неким пројектима.
О томе шта јој значи професионални повратак у позориште на овим просторима, глумица је причала за портал „Азра“, а у овом ексклузивном интервјуу било је речи и и о њеном калифорнијском дома, у ком живи последњих 25 година.
За почетак је подвукла да нема такозвани стални позоришни ангажман ни у једном позоришту, нити у некој другој институцији.
Слобода, као што знамо, нема цену. Настојаћу да одржим такву позицију, она ми је јако важна, каже Фурлан за „Азру“.
Када је њен живот у Америци у питању, глумица наглашава да је „емиграција тешка дисциплина, јер човек мора неминовно да промени свој став и да пристане на туђу слику о себи“.
Ствари се битно мењају и ту промену треба прихватити. То није лако, закључила је Фурлан.
А на питање колико је у Америци данас тешко и колико је тамо могуће направити нешто добро и изван великог студијског система, она одговара како је то „велико питање, на које она не би знала да одговори.
О томе каква је позиција уметника данас, глумица спремно одговара:
„У предлогу Трамповог буџета се укидају све субвенције за уметнике и уметност. Оне су у Америци и пре Трампа биле готово непостојеће. Уметници се чине потпуно непотребни у друштву у којем живимо (ту не мислим само на Америку) и у времену у којем живимо. Не само непотребни, него и штетни и опасни“.
Они би стално нешто пропитивали, нешто приговарали, нешто критиковали. Како нема другог бога на Планети осим новца, што је избор Трампа кристално јасно показао, уметнике би можда требало протерати на неку другу планету, да не сметају. Можда на Марс, закључује Фурлан.
О браку са редитељем Гораном Гајићем, који је у Америци изградио завидну каријеру, и о томе како изгледа њихова свакодневица, глумица је за „Азру“ изјавила да се ових дана баве својом баштом: чупају бршљен и боре се против подивљалих бамбуса.
То је главна акција ових дана, поручује Фурлан.
И за крај питање шта је, осим глуме, чини срећном.
Гнездо колибрија у башти у којем су се пре неки дан излегла три минијатурна бића. Поглед на расцветале макове. Јога. Ходање по шуми. Шетње уз море. Читање, читање, читање. Добре и паметне књиге. Музика, наравно. Музика, музика, музика. Чаша доброг црног вина у предвечерје. Моји ретки, али зато још драгоценији и још дражи пријатељи. И на крају: чињеница да још постојим и да могу мицати рукама и ногама. Ту чињеницу треба славити сваког дана. Барем сам то успела да научим, порука је ове фантастичне глумице.