Furlan: Umetnike možda proterati na neku drugu planetu, da ne smetaju
Glumica Mira Furlan, se posle duže pauze vratila se u hrvatsko pozorište; prvo je igrala na sceni HNK, u predstavi „Kasandra“, postavljenoj prema istoimenom romanu nemačke književnice Kriste Volf, a kako najavljuju tamošnji mediji, u naredne dve sezone glumica bi trebalo da učestvuje u još nekim projektima.
O tome šta joj znači profesionalni povratak u pozorište na ovim prostorima, glumica je pričala za portal „Azra“, a u ovom ekskluzivnom intervjuu bilo je reči i i o njenom kalifornijskom doma, u kom živi poslednjih 25 godina.
Za početak je podvukla da nema takozvani stalni pozorišni angažman ni u jednom pozorištu, niti u nekoj drugoj instituciji.
Sloboda, kao što znamo, nema cenu. Nastojaću da održim takvu poziciju, ona mi je jako važna, kaže Furlan za „Azru“.
Kada je njen život u Americi u pitanju, glumica naglašava da je „emigracija teška disciplina, jer čovek mora neminovno da promeni svoj stav i da pristane na tuđu sliku o sebi“.
Stvari se bitno menjaju i tu promenu treba prihvatiti. To nije lako, zaključila je Furlan.
A na pitanje koliko je u Americi danas teško i koliko je tamo moguće napraviti nešto dobro i izvan velikog studijskog sistema, ona odgovara kako je to „veliko pitanje, na koje ona ne bi znala da odgovori.
O tome kakva je pozicija umetnika danas, glumica spremno odgovara:
„U predlogu Trampovog budžeta se ukidaju sve subvencije za umetnike i umetnost. One su u Americi i pre Trampa bile gotovo nepostojeće. Umetnici se čine potpuno nepotrebni u društvu u kojem živimo (tu ne mislim samo na Ameriku) i u vremenu u kojem živimo. Ne samo nepotrebni, nego i štetni i opasni“.
Oni bi stalno nešto propitivali, nešto prigovarali, nešto kritikovali. Kako nema drugog boga na Planeti osim novca, što je izbor Trampa kristalno jasno pokazao, umetnike bi možda trebalo proterati na neku drugu planetu, da ne smetaju. Možda na Mars, zaključuje Furlan.
O braku sa rediteljem Goranom Gajićem, koji je u Americi izgradio zavidnu karijeru, i o tome kako izgleda njihova svakodnevica, glumica je za „Azru“ izjavila da se ovih dana bave svojom baštom: čupaju bršljen i bore se protiv podivljalih bambusa.
To je glavna akcija ovih dana, poručuje Furlan.
I za kraj pitanje šta je, osim glume, čini srećnom.
Gnezdo kolibrija u bašti u kojem su se pre neki dan izlegla tri minijaturna bića. Pogled na rascvetale makove. Joga. Hodanje po šumi. Šetnje uz more. Čitanje, čitanje, čitanje. Dobre i pametne knjige. Muzika, naravno. Muzika, muzika, muzika. Čaša dobrog crnog vina u predvečerje. Moji retki, ali zato još dragoceniji i još draži prijatelji. I na kraju: činjenica da još postojim i da mogu micati rukama i nogama. Tu činjenicu treba slaviti svakog dana. Barem sam to uspela da naučim, poruka je ove fantastične glumice.