Мики Манојловић: Политика је бесмислен алиби за просек

"Када се у сферу политике пребаци нешто што је просек, одмах питам какве политике, ко је ту уопште политички противник, чији, којој политици, молим вас лепо, одговара да се тако нешто догоди? Ниједној", рекао је Манојловић за Радио Београд.



Како истиче, све политике и сви политичари требало би да се запитају зашто се то догодило и тврди да одлука жирија, да не додели награду ниједној представи, јер је сматрао неопходним да се направи преседан, како би се том одлуком указало да је последњи тренутак да се о проблему квалитета уметничких остварења, као и о суштини и смислу бављења уметношћу, започне отворен, искрен и истинит дијалог - није на страни опозиције, нити позиције.



"Али, нема ту... Имате људе који су изградили делимични углед на томе да су жртве политичког прогона. Тако да, ето. Политички разлози бесмислен су алиби за просечан резултат", рекао је у недељу Манојловић.



Десило се и можда некада, сматра Манојловић, да неке награде нису додељиване и то је и тада био велики скандал, а истиче да није жирију био циљ да направи скандал, него да покрене озбиљан разговор о томе какав је однос уметника према свету који га окружује и какав је однос државе према култури и да је то у ствари био - СОС позив.



Манојловић је напоменуо да представе није видео ниједном, те да је управо зато отишао да буде у жирију, те да се радовао томе.



Одбацујући оптужбе, које иду од тога да је таква одлука жирија плод политичких притисака, до тога да представља уметничке препотенције, личне и колективне уображености жирија, Манојловић каже да се са тим не слаже, те да донете одлуке свако може да тумачи како хоће, а да му је жао ако се тумаче на тај начин.



"Дали су нам поверење, изабрали су нас и ми смо донели такве одлуке, какве смо донели. Две. не видим никакве разлоге за оптужбе. Могу да разумем појединачна незадовољства. Постоје жеље, које се из годину у годину множе, за број награда, а жири је тај који треба да одлучи хоће ли дати и коме", рекао је Манојловић.



Каже да је жири размишљао да ли да настави компромисе који се дешавају у одлучивању, да ли од тога "уредног и осредњег" што су видели, да најистакнутијим доделе награде и да онда сви, колико год их има - 12, 13, 15, добију награде. 



"Имали смо и ту могућност. Али, ево на пример, Борис Исаковић - па то је фантастичан глумац. Играо је у представи тамо. Сад, такав глумац као Борис Исаковић, или Мирјана Карановић, или Јована Гавриловић, они разумеју те две одлуке. То вам кажем из прве руке. Али не разумеју их ови који су просечни. То је једна занимљивост", рекао је Манојловић. 



Однос према култури, истиче Манојловић, почео је да се мења давно, још када су укинули уметницима "тачкице" за бољу исхрану и обућу, 50-их година прошлога века, али да сматра да је важно овог тренутка да се каже, да је позоришту заправо највећу штету нанела Демократска странка.



"Она је, не знам како и не знам због чега, хотећи можда да помогне култури, направила један мелтинг пот (лонац за топљење), једну ''salatu'', из које ни данас не можемо да се извучемо. Можда ћемо се једног дана извући, а то је заправо Закон о раду, који је онемогућавао, или доводио у питање Закон о позоришту, или о култури и тако даље", сматра Манојловић. 



Он сматра да епилог одлуке жирија 62. Стеријиног позорја може да буде кориснији за позориште, али само ако би се отворио дијалог, али, како подвлачи, нормалан дијалог, а не острашћен, о томе шта су узроци просечних представа.



Такође, сматра Манојловић, потребан је дијалог о томе шта су узроци позиције места које култура има, шта човек данас од себе тражи, очекује, у каквим условима живимо, како се театри финансирају, зашто се финансирају, шта све улази у габарит Националне стратегије, која је изашла, а коју није прочитао, али мисли да је добро "да је најзад нешто направљено и да не буде у сукобу са важећим законима".



Жири 62. Стеријиног позорја, који су чинили Исидора Жебељан, Никита Миливојевић, Емина Елор, Аце Паповски и председник Мики Манојловић, одлучио је да ниједну од девет такмичарских представа не прогласи најбољом и доделио само две награде - Стеријину награду свим учесницима 62. Позорја и специјалну Стеријину награду фестивалској публици.



Жири је иначе, после полемике која је уследила после те одлуке, саопштио да је сматрао неопходним да се направи преседан, како би својом одлуком указао на то да је последњи тренутак да се о проблему квалитета уметничких остварења, као и о суштини и смислу бављења уметношћу, започне отворен, искрен и истинит дијалог.