Вукосављевић: Култура је музика која се чује изнад буке рата

Он је на затварању скупа, на коме су учествовали Петер Хандке, Милован Данојлић, Ју Хуа, Фредерик Бегбеде, Захар Прилепин, Емир Кустурица, истакао да култури треба дати шансу и да је она у свету, који се дрма пред нашим очима, можда последње уточиште здравог разума и позитивног охрабрења које људе може да спаја и учини да се боље разумеју, може да буде мост повезивања цивилизација, народа и појединаца.



"Култура јесте и данас и требало би да буде оно што је одувек била музика која се чује изнад буке ратова и звецкања оружја. Ми смо покушали тој музици, тој дивној симфонији културе да додамо по неку ноту и мислим да смо у томе успели", рекао је министар, чија је идеја одржавање скупа "Београдски контрапункт".



Министар је приметио да културу можда данас угрожава глобализација, али и лошија страна природе људског духа. 



"Лошија страна човека угрожава културу, њене производе и њене могућности, али сматрамо да се за културу треба борити", нагласио је Вукосављевић.



Министар је оценио да је "Београдски контрапункт" успео у својој намери и да је донео низ интересантних увида у питања која се тичу културе, глобално и локално гледано.



"Постављена су занимљива питања, на нека су дати одговори, на нека нису, али су започети конструктивни дијалози. Успели смо у намери да култура два дана буде главна тема у нашем главном граду, дошли су људи из читавог света, веома угледни, важни писци, високи интелектуалци и питања културе, њеног значаја данас у свету, значај књижевности биле су теме наших разговора", додао је он. 



Хуа је скуп "Београдски контрапункт" упоредио са хорским певањем.



"У хору сви превају истовремено само различитим тоналитетима и могу их пратити различити инструменти, али сви они напредују у истом правцу. Наш састанак је био такав", нагласио је Хуа.



Дводневни скуп "Београдски контрапункт", који је организовало Министарство културе и информисања, окончан је "Београдском изјавом", која садржи закључке и поруке учесника.



У "Београдској изјави" је примећено да се заоштравају односи међу народима и поравнава културно обиље света, да су разарања и физичка и духовна, а носиоци моћи своје интересе потурају као неупитне вредности. 



Хандке, Прилепин, Хуа, Данојлић, Бегбеде су се сложили да стваралаштво не трпи наметнуте, октроисане истине и ограничења, ма одакле они долазили, али и да глобални неуротични и површни стил живота, који се намеће као једини могућ и једини прихватљив, претвара античку или просветитељску визију потпуног човека у једнодимензионално биће, а људску заједницу у био-масу, погодну за брзу менталну обраду и прераду.



Они сматрају да у времену када светска индустрија забаве и антикултуре настоји да потпуно превлада и завлада, култура мора да, мимо других подела и разлика које су неизбежне, допринесе вишедимензионалности света.



"Култура треба да помогне освешћењу појединца клонулог под епохалним притиском. Култура је израз запитаности и одговорности. Култура је свест да свет не почиње од јуче, нити ће трајати само за нашег трајања. Култура од разлика прави богатство контрапункта, а не метеж сукоба. Сваки разумевајући разговор чини корак у смеру таквог освешћења. Ми тај мали корак овде чинимо", поручили су књижевници.



Значајни светски аутори су јуче и данас у Београду разговарали о ситуацији у свету, ефектима глобализације, улози културе и уметности у савременом свету, утицају писаца данас, рату и револуцији, херојима и антихеројима, опасности од колапса културе, хиперпродукцији књига, невидљивости великих уметничких дела... 



Вукосављевић је рекао да намеравају да следеће године наставе у истом правцу и да размишљају да тада разговору присуствује и публика.