Николићи из Кулпина траже легализацију својих оронулих кућица

Ромска породица Николић која је ту настањена живи без воде, без кухиње и купатила са једним прикључком за струју, а с обзиром на то да стара кућа са земљаним подом прокишњава, неретко су у блату до колена чак и кад су унутра.

Весела дечица истрчала су пред кола екипе „Дневника” која је ту дошла на позив мајке и баке Наталије Николић која се свом снагом бори да својој породици обезбеди место под сунцем.

“Недавно нам је скоро пола плафона пало на под, а ево већ пет година молим надлежне у општини Бачки Петровац да ми изађу у сусрет макар са легализацијом ових објеката. На тај начин би ми могли можда неке ствари и сами да санирамо“, почиње причу Николићева забринута да се плафон не обруши на неко од деце и скреће нам пажњу да то може сваког момента да се деси.  

Наталијина породица овде је од пре 12 година, а пре тога ову кућу на општинском земљишту Месна заједница дала је рођацима њеног мужа. Она каже да је пре пет година био један општински службеник на терену да сними ситуацију и да јој је он рекао да не сме ништа да дира на кући док се процес легализације не заврши, а до дана данашњег ништа се није решило. Чак су она и њен муж са депоније довлачили цигле да сами нешто ураде, али су их надлежни из општине Бачки Петровац заустављали у више наврата.

“Обраћала сам се бившем председнику општине, сада зовем актуелног, једноставно не желе ни да нас погледају. Не тражимо ми нешто велико него бар мало да се побрину за нас Роме који смо овде“, истиче Николићева.

По њеним речима, углавном живе од социјалне помоћи и дечијих додатака, а једино ради њен супруг и то повремене физичке послове од копања до зидарских послова, иако како каже Николићева, он не би смео да ради тако нешто јер је дијабетичар.

Новца има таман за два дана живота, каже Николићева, јер од својих осморо деце још увек школује двоје, девојчицу која је седми разред и дечака који завршава основну и требао би да упише средњу, али не зна да ли ће моћи да финансира његово школовање. Када је реч о води, она каже да имају једну ручну пумпу одакле црпе воду за пиће, купају се на каналу, а поред канала имају пољски клозет. Храну спремају на једном старинском шпорету на дрва која скупљају на каналу и „ситно што отпадне” у околној шуми, а имају и пар кока носиља.

“Када падне киша, шта ћу, склоним се са децом мало негде у страну где не пада и чекам да стане. Када стане, наставим са ручком или вечером, али шта је ту је“, прича Николићева, са оптимистчним изразом лица и поред мука у којима живи.

Преко лета је још и како-тако, али проблем је кад дође зима или јесењи кишни периоди и каже да јој комшије помажу колико могу у виду хране и одеће. Николићева се пита колико још треба да чека на легализацију или на било какву помоћ. У околини, како је рекла, има пуно напуштених кућа па ако нема шансе за легализацију, апелује на општинаре да им неку од тих кућа уступе на коришћење.

Према подацима које смо добили из Центра за социјални рад општине Бачки Петровац, укупно 118 породица остварује право на новчану социјалну помоћ, али како је реч о личним подацима, нису саопштили ништа о примањима Николића. Они сами, не жале се да им је неко од социјалних права ускраћено, али о сумама не желе да говоре. У Месној заједници Кулпин кажу да породица Николић што се тиче њихове куће спада у категорију најугроженијих, али када су у питању финансије, кажу да има и горих случајева и да су то махом старији људи који ћуте и трпе.

Катарина Бачкалић

Фото: С. Шушњевић