Чанак: Војвођанска решења су у Србији

"Покушаћу да у овом мандату дам што је могуће већи допринос томе да, као одбор, колико год је у нашој моћи, подржимо и подстакнемо што брже отварање и затварање преговарачких поглавља, неопходних за придруживање Србије ЕУ".

На питање како коментарише то што се у извештајима Европске комисије често спомињу и поједини проблеми везани за покрајину, Чанак одговара да је „питање Војводине много комплексније него што то на први поглед изгледа”.

- Нисам сигуран у то да је у овом тренутку питање европских интеграција уопште толико везано за питање Војводине и њеног положаја, колико је везано за унутрашњу демократизацију земље, која је неодвојива од јачања локалних самоуправа. Ја то разумем и као јачање децентрализације, односно региона у Србији. На који начин ће наша држава бити уређена – то мора бити унутрашње питање Србије. По мом личном уверењу, за Србију би било боље да буде организована кроз више средњих нивоа власти, него да буде централизована као сада. Искуствено се показало да таква централизација води искључиво, с једне стране, ка успоравању сваког процеса у држави, а с друге, ка смањењу базе одговорности. Јер, што мање људи има одговорност, а што више њих очекује од некога из Београда да решава проблеме, то ће се ти проблеми спорије и теже решавати. Нема Европска унија чаробни штапић да реши то врло комплексно питање, како многи очекују, већ оно мора да се реши унутар Србије, политичком борбом коју ја у овом тренутку не видим у довољној мери.

Грађанска заљубљеност

- Наш грађански слој има веома чудну навику да се лако заљубљује. Имали сте ситуацију пре десетак година да је постојала огромна заљубљеност у Млађана Динкића па је било страшно шармантно и престижно гласати за „струку испред политике”. Потом се изређао низ тих у које се заљубљивало, па сте лане имали ДЈБ и Сашу Радуловића као спаситеље, до сада новог лица Саше Јанковића, који је био чиновник у Влади Мирка Марјановића, а после тога Коштуничин омбудсман, кога је потврдио и сам Вучић. Не видим шта је ту најновије, за мене је све то вид политичке наивности и бежање од проблема, као што је било и гласање за оног младића, комичара из Младеновца.

Премијер Вучић вас је приликом усвајања буџета позвао у Владу на разговоре о финансијским законима који Војводини требају. Па јесте ли се срели?

- О тим законима није било контаката, што не значи да их неће бити. Јер, очекујем да ће једна од ствари којима ће се бавити нова влада бити равномернији развој Србије. За то је потребан сет закона којима би се тај средњи ниво власти, драгоцен и значајан за грађане Војводине, што више активирао, актуелизовао и учинио ефикасним. А не да буде нешто са чиме централне власти не знају шта ће: да укину – превелик је политички залогај, а да пусте да постоји – делује преопасно за београдскопашалучки начин размишљања, који је чест у београдским политичким круговима. Ко мисли да је интерес ЛСВ-а да ствара независну државу Војводину, тај ништа није разумео. Интерес наше странке је да грађани Војводине и целе Србије живе боље".

Хоће ли бити нове владе, или ванредних парламентарних избора?

– Биће избор владе. Нема ниједног разлога да буде ванредних парламентарних избора јер они би само продубили кризу у земљи. Опозиција мора да се реконституише, да би имала са чим да изађе пред бираче. Ови председнички избори су показали да је врло мало кандидата имало идеју о било каквој политици. Атмосфера је била таква да су се тражиле поделе, а не решења па политика коју сам понудио није имала ођека.

Очекујете ли да вас Вучић позове на консултације о новој влади?

- Не видим зашто би он то радио. Али, то остављам њему. Но, сигурно је да би низ недостатака које показује тренутна влада могао бити отклоњен уколико би постојала добра воља. Лично сам и за време кампање за председничке изборе говорио – и то ћу поновити – да није добро за ову земљу да Вучић буде председник државе, лидер највеће странке и практично једини центар и извршне и законодавне моћи у земљи. Али, против тога се треба борити парламентарним средствима. Не можете повлачити паралелу између садашње ситуације и оне када је Слободан Милошевић изгубио изборе па су због тога људи изашли на улице да бране изборне резултате, а не да их мењају. Самим тим, било какви улични протести сада су траћење енергије. Бесмислено је да неко себе проглашава моралним победником председничких избора јер свако ко није победник може бити само први међу онима који су изгубили, а та функција није нимало значајна за будућност.

Искупићу се због Давенпорта

Док је ваша бивша страначка колегиница Мариника Тепић била председница овог одбора, Мајкл Давенпорт није могао да говори у Скупштини. Хоће ли за то прилику добити новоизабрани шеф Делегације ЕУ у Србији Сем Фабрици?

– Наравно да хоће и добиће реч у парламенту. Желео сам да сваком посланику ЛСВ-а дам што више шансе да се промовише, па и њој. Међутим, она није имала ни интегритета, ни храбрости, нити способности за ту функцију, нити да се супротстави Шешељу. Пошто сматрам да у томе има и моје грешке, јер сам, у жељи да дам што више шансе новим људима, довео их заблуду да је лако обављати неке задатке, прихватио ову функцију да ту грешку колико год могу исправим и да се искупим.

Јесте ли се покајали што сте учествовали на председничким изборима, пошто сте због тога били предмет оштре критике опозиције?

– Поносан сам што су ме критиковали јер је то још једном показало сву беду политичког живота код нас. Исто тако, поносан сам на кампању и још једном се захваљујем свима који су гласали за мене јер су тиме показали да су за неку конкретну политику. Та политика огледала се у свим порукама које сам слао отворено и јасно, од положаја Војводине као високо аутономне покрајине у Србији, да је децентрализација једини пут којим можете да сачувате ову земљу, до легализације канабиса у медицинске сврхе. Ту је било и питање спремности на признавање фактицитета на терену што се тиче статуса Косова. Говорио сам о томе, за разлику од других, који су причали о враћању осмеха, о достојанству и свим осталим магловитим темама које у мени увек покрећу озбиљну сумњу у часност намера оних који се служе тим степеном демагогије.

Светлана Станковић