Тема Дневника: Србија између нове Владе и ванредних избора?

Иако су напредњаци шкрти на речима када је о Вучићевом заменику реч, из изјава страначких званичника ипак се може наслутити да одлука још није донета. Медији су ових дана спекулисали о термину евентуалних ванредних парламентарних избора, али, пре би се могло рећи да је август као могућност изведен из законских рокова него што је потекао из истински обавештених извора.

Ако се цео тај поступак посматра степеницу по степеницу, може се очекивати да ће Вучић заклетву у парламенту положити 31. маја, када истиче мандат Томиславу Николићу. Након тог чина њему престаје премијерска функција и почиње да тече мандат шефа државе, али и рок од месец дана у којем треба да буде изабрана нова влада. Јер, по нашем законодавству, одласком премијера с функције истиче мандат целој влади, која прелази у технички статус до избора новог кабинета.

Самим тим, Вучић до краја јуна има времена да одлучи хоће ли предложити новог премијера, или ће се ипак решити за ванредне парламентерне изборе. Рок за њихово одржавање је најмање 45 дана, а најдуже 60, одакле долазимо до већ поменутог термина избора, половина августа, или почетак септембра.

Но, када би неко желео да се бави хипотетичким могућностима, Вучић би могао остати на премијерској функцији до краја јула. Прописи нису одредили стриктан рок у којем он мора положити заклетву, с тим што су орочили могућност да председника, као вршилац дужности, најдуже два месеца може замењивати челник Скупштине, у овом случају Маја Гојковић. У тој варијатни нова влада могла би бити изабрана до краја августа, а ако се то не би десило, онда би ванредни парламентарни избори били одржани до краја октобра.

Такве спекулације о роковима за сада ипак развејава члан Председништва СНС-а и један од медијских кандидата за председника Владе Небојша Стефановић, тврдњом да ће нова влада бити изабрана до 20. јуна. Ако епилог и буде такав, то неће значити да се на њу рачуна пун мандат и неће искључити могућност да се, упоредо с београдским изборима, одрже и ванредни парламентарни. Јер, Вучићу би вероватно било најлакше да протресе кадровску комбинаторику о једном трошку и на изборе изађе с кандидатима и за премијера и за градоначелника. Он је недавно изјавио да већ током лета Синиша Мали неће више бити на кормилу Београда, а после оставке или разрешења градоначелника, Скупштина града имала би рок од месец дана да изабере новог. Уколико се то не деси, Влада уводи принудну управу, која води град до избора. Редовни термин београдских избора је март наредне године, али не значи да они не могу бити одржани и раније.

Самим тим, пред новоизабраним шефом државе је да се одлучи између три солуције – да ли жели техничку владу, орочену, или с пуним мандатом, односно која ће пратити рок редовних избора парламента 2020. године. 

Лидер социјалиста Ивица Дачић свако ће бити премијер, ако ништа друго, оно „по сили закона”, као први потпредседник Владе. Министар спољних послова јуче је поновио да није било речи о томе да он буде кандидат за премијера, али је оценио и да су му мале шансе да поново буде на тој функцији.

"О томе заиста још нисмо разговарали, а и мале су ми шансе, окарактерисан сам код Запада као Путинов човек, а ја сам у ствари српски човек", појаснио је Дачић свој став.

На питање да ли ће се можда Вучић предомислити и, уместо да именује премијера, предложити расписивање ванредних парламентарних избора, Дачић каже да им нико још није најавио могућност превремених републичких избора, али да је, ако их буде, СПС за њих спреман.

"Ипак, више очекујем да ће се интензивирати разговори о будућој влади и да ће Вучић, као лидер Српске напредне странке, која је окосница владе, изнети предлог за премијера, који ћемо ми подржати", додао је он.

На констатацију да му кладионице дају највеће шансе за премијерску функцију, Дачић каже да би кладионичарска квота 1,7 пре требало да буде за опкладу да он неће бити премијер. Остаје да се види да ли Дачић таквим тврдњама жели да „омекша” Вучића, будући да је у неколико наврата изјављивао да актуелни премијер не воли медијско кадрирање, те да се ономе кога новинари форсирају, шансе за неку фотељу смањују. Но, чак и да га медији не спомињу, Дачић овога пута тешко да може бити први Вучићев избор јер би тиме дао социјалистима много већу политичку снагу него што је имају у бирачком телу Србије.

Опозиционе странке тешко се уклапају у сценарије које Вучић не открива до последњег тренутка. Самим тим су недавно у парламенту на најаву могућности ванредних парламентарних избора једино поручили да је „све могуће”, а председник „Двери” Бошко Обрадовић заложио се за њихов бојкот због, како је рекао, немогућности да се дође до фер услова за ту утакмицу. Лидер ЛДП-а Чедомир Јовановић поручио је јуче да је Србији  потребна јасна политика, а не лицитирање могућим одржавањем нових парламентарних избора и именом могућег премијера.

И поред тога што напредњаци понављају да је Вучић тај који доноси одлуку, ипак не треба много вештине да се закључи да на челу владе желе да виде неког из својих редова. Ако би било речи о нестраначкој личности за премијера, вероватно би најбезболније био прихваћен избор министра финансија Душана Вујовића, који до сада ниједном изјавом није наговестио да не би прихватио такву понуду. Иако је Вучић спомињао два имена, медији су последњих дана ипак цифру потенцијалних премијера повећали на четири-пет кандидата. Није тешко просудити да се ту мисли на Ану Брнабић, Небојшу Стефановића, Милоша Вучевића, Николу Селаковића… Међу потенцијалним кадидатима је и гувернерка НБС-а Јоргованка Табаковић, којој шестогодишњи мандат на тој функцији истиче почетком августа наредне године.

Председник ЛДП-а Чедомир Јовановић позвао је власт да приче о изборима замени конкретним политичким одлукама, оцењујући да „лутање земље” постаје проблем који оптерећује функционисање друштва и свих грађана.

"Данас, када је Вучић постао председник, таква политика балансирања није више могућа и остварива", сматра Јовановић.

Каже да да је, између осталог, потребан коначан одговор на то да ли Србија иде у интеграције са земљама Западне Европе или с градимо неке ближе односе Русијом, да ли ћемо чувати Додика на власти или ћемо чувати мир и залагати се за функционалну БиХ, као и да ли ћемо с Косовом договарати улазак у ЕУ и НАТО, што ће релаксирати односе двају народа, или ћемо реаговати на сваку провокацију Харадинаја и сличних.

Он је најавио да ће ЛДП у наредном периоду уложити све напоре и енергију да направи алтернативу која ће бити, како каже, конкуретна ономе што је данас доминантно и у власти и у опозицији. Поручује и да су Србији потребни одговори на питања какву државу и друштво хоћемо, на који начин то желимо да изградимо и којим ресурсима, уместо конфузије о новим изборима.

С. Станковић