Tema Dnevnika: Srbija između nove Vlade i vanrednih izbora?

Iako su naprednjaci škrti na rečima kada je o Vučićevom zameniku reč, iz izjava stranačkih zvaničnika ipak se može naslutiti da odluka još nije doneta. Mediji su ovih dana spekulisali o terminu eventualnih vanrednih parlamentarnih izbora, ali, pre bi se moglo reći da je avgust kao mogućnost izveden iz zakonskih rokova nego što je potekao iz istinski obaveštenih izvora.

Ako se ceo taj postupak posmatra stepenicu po stepenicu, može se očekivati da će Vučić zakletvu u parlamentu položiti 31. maja, kada ističe mandat Tomislavu Nikoliću. Nakon tog čina njemu prestaje premijerska funkcija i počinje da teče mandat šefa države, ali i rok od mesec dana u kojem treba da bude izabrana nova vlada. Jer, po našem zakonodavstvu, odlaskom premijera s funkcije ističe mandat celoj vladi, koja prelazi u tehnički status do izbora novog kabineta.

Samim tim, Vučić do kraja juna ima vremena da odluči hoće li predložiti novog premijera, ili će se ipak rešiti za vanredne parlamenterne izbore. Rok za njihovo održavanje je najmanje 45 dana, a najduže 60, odakle dolazimo do već pomenutog termina izbora, polovina avgusta, ili početak septembra.

No, kada bi neko želeo da se bavi hipotetičkim mogućnostima, Vučić bi mogao ostati na premijerskoj funkciji do kraja jula. Propisi nisu odredili striktan rok u kojem on mora položiti zakletvu, s tim što su oročili mogućnost da predsednika, kao vršilac dužnosti, najduže dva meseca može zamenjivati čelnik Skupštine, u ovom slučaju Maja Gojković. U toj varijatni nova vlada mogla bi biti izabrana do kraja avgusta, a ako se to ne bi desilo, onda bi vanredni parlamentarni izbori bili održani do kraja oktobra.

Takve spekulacije o rokovima za sada ipak razvejava član Predsedništva SNS-a i jedan od medijskih kandidata za predsednika Vlade Nebojša Stefanović, tvrdnjom da će nova vlada biti izabrana do 20. juna. Ako epilog i bude takav, to neće značiti da se na nju računa pun mandat i neće isključiti mogućnost da se, uporedo s beogradskim izborima, održe i vanredni parlamentarni. Jer, Vučiću bi verovatno bilo najlakše da protrese kadrovsku kombinatoriku o jednom trošku i na izbore izađe s kandidatima i za premijera i za gradonačelnika. On je nedavno izjavio da već tokom leta Siniša Mali neće više biti na kormilu Beograda, a posle ostavke ili razrešenja gradonačelnika, Skupština grada imala bi rok od mesec dana da izabere novog. Ukoliko se to ne desi, Vlada uvodi prinudnu upravu, koja vodi grad do izbora. Redovni termin beogradskih izbora je mart naredne godine, ali ne znači da oni ne mogu biti održani i ranije.

Samim tim, pred novoizabranim šefom države je da se odluči između tri solucije – da li želi tehničku vladu, oročenu, ili s punim mandatom, odnosno koja će pratiti rok redovnih izbora parlamenta 2020. godine. 

Lider socijalista Ivica Dačić svako će biti premijer, ako ništa drugo, ono „po sili zakona”, kao prvi potpredsednik Vlade. Ministar spoljnih poslova juče je ponovio da nije bilo reči o tome da on bude kandidat za premijera, ali je ocenio i da su mu male šanse da ponovo bude na toj funkciji.

"O tome zaista još nismo razgovarali, a i male su mi šanse, okarakterisan sam kod Zapada kao Putinov čovek, a ja sam u stvari srpski čovek", pojasnio je Dačić svoj stav.

Na pitanje da li će se možda Vučić predomisliti i, umesto da imenuje premijera, predložiti raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, Dačić kaže da im niko još nije najavio mogućnost prevremenih republičkih izbora, ali da je, ako ih bude, SPS za njih spreman.

"Ipak, više očekujem da će se intenzivirati razgovori o budućoj vladi i da će Vučić, kao lider Srpske napredne stranke, koja je okosnica vlade, izneti predlog za premijera, koji ćemo mi podržati", dodao je on.

Na konstataciju da mu kladionice daju najveće šanse za premijersku funkciju, Dačić kaže da bi kladioničarska kvota 1,7 pre trebalo da bude za opkladu da on neće biti premijer. Ostaje da se vidi da li Dačić takvim tvrdnjama želi da „omekša” Vučića, budući da je u nekoliko navrata izjavljivao da aktuelni premijer ne voli medijsko kadriranje, te da se onome koga novinari forsiraju, šanse za neku fotelju smanjuju. No, čak i da ga mediji ne spominju, Dačić ovoga puta teško da može biti prvi Vučićev izbor jer bi time dao socijalistima mnogo veću političku snagu nego što je imaju u biračkom telu Srbije.

Opozicione stranke teško se uklapaju u scenarije koje Vučić ne otkriva do poslednjeg trenutka. Samim tim su nedavno u parlamentu na najavu mogućnosti vanrednih parlamentarnih izbora jedino poručili da je „sve moguće”, a predsednik „Dveri” Boško Obradović založio se za njihov bojkot zbog, kako je rekao, nemogućnosti da se dođe do fer uslova za tu utakmicu. Lider LDP-a Čedomir Jovanović poručio je juče da je Srbiji  potrebna jasna politika, a ne licitiranje mogućim održavanjem novih parlamentarnih izbora i imenom mogućeg premijera.

I pored toga što naprednjaci ponavljaju da je Vučić taj koji donosi odluku, ipak ne treba mnogo veštine da se zaključi da na čelu vlade žele da vide nekog iz svojih redova. Ako bi bilo reči o nestranačkoj ličnosti za premijera, verovatno bi najbezbolnije bio prihvaćen izbor ministra finansija Dušana Vujovića, koji do sada nijednom izjavom nije nagovestio da ne bi prihvatio takvu ponudu. Iako je Vučić spominjao dva imena, mediji su poslednjih dana ipak cifru potencijalnih premijera povećali na četiri-pet kandidata. Nije teško prosuditi da se tu misli na Anu Brnabić, Nebojšu Stefanovića, Miloša Vučevića, Nikolu Selakovića… Među potencijalnim kadidatima je i guvernerka NBS-a Jorgovanka Tabaković, kojoj šestogodišnji mandat na toj funkciji ističe početkom avgusta naredne godine.

Predsednik LDP-a Čedomir Jovanović pozvao je vlast da priče o izborima zameni konkretnim političkim odlukama, ocenjujući da „lutanje zemlje” postaje problem koji opterećuje funkcionisanje društva i svih građana.

"Danas, kada je Vučić postao predsednik, takva politika balansiranja nije više moguća i ostvariva", smatra Jovanović.

Kaže da da je, između ostalog, potreban konačan odgovor na to da li Srbija ide u integracije sa zemljama Zapadne Evrope ili s gradimo neke bliže odnose Rusijom, da li ćemo čuvati Dodika na vlasti ili ćemo čuvati mir i zalagati se za funkcionalnu BiH, kao i da li ćemo s Kosovom dogovarati ulazak u EU i NATO, što će relaksirati odnose dvaju naroda, ili ćemo reagovati na svaku provokaciju Haradinaja i sličnih.

On je najavio da će LDP u narednom periodu uložiti sve napore i energiju da napravi alternativu koja će biti, kako kaže, konkuretna onome što je danas dominantno i u vlasti i u opoziciji. Poručuje i da su Srbiji potrebni odgovori na pitanja kakvu državu i društvo hoćemo, na koji način to želimo da izgradimo i kojim resursima, umesto konfuzije o novim izborima.

S. Stanković