Пре две деценије ратовање је било хуманије
Од како је света и века, постоје и ратови, међутим, иако наше друштво поприма све модерније облике цивилизације, ратови не јењавају, а закони и права који су донети још пре више од једног века, све се више крше и не поштују. Међу њима је, свакако, најугроженије Међународно хуманитарно право (МХП) које све чешће почиње да изгледа као мртво слово на папиру.
- Мноштво је могућих разлога зашто се МХП крши - каже представница Регионалне делегације из Београда Међународног комитета Црвеног крста (МКЦК) Гордана Миленковић, која нам је недавно и скренула пажњу на ту проблематику. - Непознавање норми тог права и обавезе његовог поштовања један је од узрока. Постоји убеђење да се у „одбрамбеном” рату МХП не може прекршити и оно је потпуно погрешно. Дехуманизовање и демонизација непријатеља, као и сопствена виктимизација путем пропаганде, бес, страх или освета, па и психопатологија, осећај свемоћности, господарења животом и смрти, уверење о некажњивости... само су неки од разлога кршења Међународног хуманитарног права.
Војска Србије је попуњена у складу са задатом формацијом и спремна за извршење свих мисија и задатака, кажу из Министарства одбране. Иако се није много улагало у модернизацију Војске Србије, прошле године је започето опремање и уложени су значајни напори и средства у том правцу, нарочито када је реч о Ратном ваздухопловству и Противваздушној одбрани.
- У складу са постојећим буџетским средствима, наставиће се са даљим опремањем, а реч је пре свега о опремању првих 1.500 војника најмодернијом опремом - наводе из ресурног Министарства. - У питању је опремање припадника Војске Србије из састава снага за брзо реаговање, пре свега специјалних јединица, јединица Војне полиције и извиђачких јединица, а потом и из других састава. Такође, план је да у овој години војска буде опремљена и борбеним возилом „Лазар” и топом „Нора”, а све у складу са расположивим финансијским могућностима.
Важно је нагласити, упозорава наша саговорница, да је одговорност за кршење МХП увек индивидуална, никад колективна. Онај ко их прекрши мора бити кажњен. Ратни злочини не застаревају, а јурисдикција за кривично гоњење њихових починилаца је универзална. Уколико национално правосуђе не одигра своју улогу, ту је и Међународни кривични суд који је од недавно успостављена институција међународне правде.
- Оно што је донекле депримирајуће у данашње време, јесте нека врста реалтивне отупелости или индиферентности људи који насиље и патње оних који су директно погођени прате из даљине. Крајем 2016. године МКЦК направило је истраживање о ставовима 17.000 људи из 16 земаља (од којих су пет сталне чланице Савета безбедности Уједњених нација илити „П5”, Швајцарска и неколико земаља у рату) о томе да ли постоје границе у погледу тога шта је у рату дозвољено а шта не - објашњава Миленковић, додајући да је слично истраживање спроведено 1996. године, те су урадили поређење резултата које је било донекле узнемирујуће.
Наиме, генерално је прихваћено да здравствено збрињавање мора да буде у сваком тренутку заштићено, што значи да се 80 одсто испитаника слаже да не треба нападати болнице, хитну помоћ, медицинско особље и слично. Такође, девет од 19 људи тврди да свако ко је рањен и болестан има право на здравствену негу, као и да у рату треба да постоје одређена правила која посебно штите цивиле. Најочигледнија разлика је у резултатима држава које су обухваћене ратом и оних које спадају у П5 групу.
- Готово 80 одсто испитаника са ратних подручја сматра нападе на насеља погрешним, док само 50 процената људи из П5 држава дели то мишљење - истиче председница Регионалне делегације МКЦК. - Чак 26 одсто испитаника из П5 сматра да је ускраћивање основних потребштина цивилима „у реду јер се тиме слаби непријатељ”. Посебно су забрињавајући ставови о мучењу, где је 36 процената анкетираних убеђено да је оно прихватљиво када је у функцији добијања важних војних информација. А број оних који мисле да је то погрешно је мањи у 2016. години него 1996.
Углавном сви резултати из 2016. године су, такорећи, страшнији и неприхватљивији у односу на оне од пре две деценије. Ипак, с годинама све више испитаника мисли да Међународно хуманитарно право успешније превентира ратове него раније, што је контрадикторно у односу на остале ставове тих испитаних људи. Овакви су резултати упркос томе што у свим Женевским конвенцијама пише да се „високе стране уговоренице обавезују да у својим земљама врше, за време мира као и за време рата, што је могуће шире упознавање становништва са текстом ове Конвенције, и нарочито да проучавање њених одредби унесу у програме војне наставе, а по могућству и грађанске наставе, како би са начелима Конвенције било упознато целокупно становништво”.
- У Војсци Србије се посвећује пажња изучавању и поштовању начела МХП програмом индивидуалне обуке војника на служењу војног рока, у фази основне обуке из предмета Правило службе - кажу из Министарства одбране Републике Србије. - Такође, на основним академским студијама Војне академије изучава се као обавезан предмет Право одбране и међународно хуманитарно право у фонду од 30 часова предавања и 15 часова вежби.
Како су оданде одговорили на питање „колико се МХП кршило током ратова деведесетих”, МО не располаже подацима поштовања тог права у савременим ратовима јер то није у њиховој надлежности. Ипак, данашњи сукоби су сложенији него што је то раније био случај, истиче Гордана Миленковић, наводећи да не учествују само организоване државе већ и „недржавне оружане групе”, као и да се све чешће користе нове технологије попут роботизованих оружја и оружја на даљинско управљање, што су све скупа додатни изазови за Међународно хуманитарно право и за хуманитарне организације.
Л. Радловачки