Pre dve decenije ratovanje je bilo humanije
Od kako je sveta i veka, postoje i ratovi, međutim, iako naše društvo poprima sve modernije oblike civilizacije, ratovi ne jenjavaju, a zakoni i prava koji su doneti još pre više od jednog veka, sve se više krše i ne poštuju. Među njima je, svakako, najugroženije Međunarodno humanitarno pravo (MHP) koje sve češće počinje da izgleda kao mrtvo slovo na papiru.
- Mnoštvo je mogućih razloga zašto se MHP krši - kaže predstavnica Regionalne delegacije iz Beograda Međunarodnog komiteta Crvenog krsta (MKCK) Gordana Milenković, koja nam je nedavno i skrenula pažnju na tu problematiku. - Nepoznavanje normi tog prava i obaveze njegovog poštovanja jedan je od uzroka. Postoji ubeđenje da se u „odbrambenom” ratu MHP ne može prekršiti i ono je potpuno pogrešno. Dehumanizovanje i demonizacija neprijatelja, kao i sopstvena viktimizacija putem propagande, bes, strah ili osveta, pa i psihopatologija, osećaj svemoćnosti, gospodarenja životom i smrti, uverenje o nekažnjivosti... samo su neki od razloga kršenja Međunarodnog humanitarnog prava.
Vojska Srbije je popunjena u skladu sa zadatom formacijom i spremna za izvršenje svih misija i zadataka, kažu iz Ministarstva odbrane. Iako se nije mnogo ulagalo u modernizaciju Vojske Srbije, prošle godine je započeto opremanje i uloženi su značajni napori i sredstva u tom pravcu, naročito kada je reč o Ratnom vazduhoplovstvu i Protivvazdušnoj odbrani.
- U skladu sa postojećim budžetskim sredstvima, nastaviće se sa daljim opremanjem, a reč je pre svega o opremanju prvih 1.500 vojnika najmodernijom opremom - navode iz resurnog Ministarstva. - U pitanju je opremanje pripadnika Vojske Srbije iz sastava snaga za brzo reagovanje, pre svega specijalnih jedinica, jedinica Vojne policije i izviđačkih jedinica, a potom i iz drugih sastava. Takođe, plan je da u ovoj godini vojska bude opremljena i borbenim vozilom „Lazar” i topom „Nora”, a sve u skladu sa raspoloživim finansijskim mogućnostima.
Važno je naglasiti, upozorava naša sagovornica, da je odgovornost za kršenje MHP uvek individualna, nikad kolektivna. Onaj ko ih prekrši mora biti kažnjen. Ratni zločini ne zastarevaju, a jurisdikcija za krivično gonjenje njihovih počinilaca je univerzalna. Ukoliko nacionalno pravosuđe ne odigra svoju ulogu, tu je i Međunarodni krivični sud koji je od nedavno uspostavljena institucija međunarodne pravde.
- Ono što je donekle deprimirajuće u današnje vreme, jeste neka vrsta realtivne otupelosti ili indiferentnosti ljudi koji nasilje i patnje onih koji su direktno pogođeni prate iz daljine. Krajem 2016. godine MKCK napravilo je istraživanje o stavovima 17.000 ljudi iz 16 zemalja (od kojih su pet stalne članice Saveta bezbednosti Ujednjenih nacija iliti „P5”, Švajcarska i nekoliko zemalja u ratu) o tome da li postoje granice u pogledu toga šta je u ratu dozvoljeno a šta ne - objašnjava Milenković, dodajući da je slično istraživanje sprovedeno 1996. godine, te su uradili poređenje rezultata koje je bilo donekle uznemirujuće.
Naime, generalno je prihvaćeno da zdravstveno zbrinjavanje mora da bude u svakom trenutku zaštićeno, što znači da se 80 odsto ispitanika slaže da ne treba napadati bolnice, hitnu pomoć, medicinsko osoblje i slično. Takođe, devet od 19 ljudi tvrdi da svako ko je ranjen i bolestan ima pravo na zdravstvenu negu, kao i da u ratu treba da postoje određena pravila koja posebno štite civile. Najočiglednija razlika je u rezultatima država koje su obuhvaćene ratom i onih koje spadaju u P5 grupu.
- Gotovo 80 odsto ispitanika sa ratnih područja smatra napade na naselja pogrešnim, dok samo 50 procenata ljudi iz P5 država deli to mišljenje - ističe predsednica Regionalne delegacije MKCK. - Čak 26 odsto ispitanika iz P5 smatra da je uskraćivanje osnovnih potrebština civilima „u redu jer se time slabi neprijatelj”. Posebno su zabrinjavajući stavovi o mučenju, gde je 36 procenata anketiranih ubeđeno da je ono prihvatljivo kada je u funkciji dobijanja važnih vojnih informacija. A broj onih koji misle da je to pogrešno je manji u 2016. godini nego 1996.
Uglavnom svi rezultati iz 2016. godine su, takoreći, strašniji i neprihvatljiviji u odnosu na one od pre dve decenije. Ipak, s godinama sve više ispitanika misli da Međunarodno humanitarno pravo uspešnije preventira ratove nego ranije, što je kontradiktorno u odnosu na ostale stavove tih ispitanih ljudi. Ovakvi su rezultati uprkos tome što u svim Ženevskim konvencijama piše da se „visoke strane ugovorenice obavezuju da u svojim zemljama vrše, za vreme mira kao i za vreme rata, što je moguće šire upoznavanje stanovništva sa tekstom ove Konvencije, i naročito da proučavanje njenih odredbi unesu u programe vojne nastave, a po mogućstvu i građanske nastave, kako bi sa načelima Konvencije bilo upoznato celokupno stanovništvo”.
- U Vojsci Srbije se posvećuje pažnja izučavanju i poštovanju načela MHP programom individualne obuke vojnika na služenju vojnog roka, u fazi osnovne obuke iz predmeta Pravilo službe - kažu iz Ministarstva odbrane Republike Srbije. - Takođe, na osnovnim akademskim studijama Vojne akademije izučava se kao obavezan predmet Pravo odbrane i međunarodno humanitarno pravo u fondu od 30 časova predavanja i 15 časova vežbi.
Kako su odande odgovorili na pitanje „koliko se MHP kršilo tokom ratova devedesetih”, MO ne raspolaže podacima poštovanja tog prava u savremenim ratovima jer to nije u njihovoj nadležnosti. Ipak, današnji sukobi su složeniji nego što je to ranije bio slučaj, ističe Gordana Milenković, navodeći da ne učestvuju samo organizovane države već i „nedržavne oružane grupe”, kao i da se sve češće koriste nove tehnologije poput robotizovanih oružja i oružja na daljinsko upravljanje, što su sve skupa dodatni izazovi za Međunarodno humanitarno pravo i za humanitarne organizacije.
L. Radlovački