Приближавају малишанима музеје и галерије

Кроз најразличитије садржаје, у простору нарочито прилагођеном ликовним активностима деце, али и вртићима, музејима и галеријама, они успевају да приближе малишанима културне институције и манифестације Новог Сада. Низом програма које ће реализовати до 2021. године, учесници тих радионица ће на важан начин допринети и титули Новог Сада као Европске престонице културе.

– Трудимо се да кроз рад с децом унапређујемо ликовно-педагошку праксу да бисмо афирмисали дечје ликовно стваралаштво у корелацији с осталим активностима и средином у којој су малишани, као што су вртићи и културне институције које се баве намлађима – објашњава ликовни педагог при ПУ Драган Јајић, иначе академски сликар и графичар. – Тежимо да приближимо те културне институције и децу једне другима. На тај начин, и кустоси у музејима, на пример, имају прилику да увиде шта је то што интересује дете од четири, пет, или шест година, те да им прилагоде своје програме, који су стари и по 30 година. Желимо да у галеријама, музејима и културним манифестацијама деца постану свакодневни гости, али и активни учесници, и тим путем повуку и своје најближе.

Предшколска установа тренутно броји пет ликовних педагога: осим нашег саговорника, то су и академски сликар Бојан Станков и академски графичари Душан Басара, Јелена Тишма и Викторија Чикош. Осим рада у Центру, као и у вртићима, свој рад с децом они темеље на галеријама, испред уметничких дела, а сарађују и с Дечјим селом, предузећем „Војводинашуме”, Галеријом Матице српске, Спомен-збирком Павла Бељанског, Спомен-збирком Рајка Мамузића, Природњачким музејом, Покрајинским заводом за заштиту природе, Музејом града Новог Сада...

Управо у оквиру једне такве сарадње, са Спомен-збирком Павља Бељанског, настао је и један од овогодишњих програма Центра, у којем је учествовало више од 400 деце, у 12 васпитно-образовних група с преко 30 васпитача. Тема је инспирисана обележавањем 120 година од рођења великог Саве Шумановића, те је програм назван „Како знам и умем”, по његовој чувеној реченици којом је окарактерисао свој стил сликања.

– То смо пренели и на малишане јер и ми тражимо управо аутентични дечји цртеж, без много уплитања у начине на који они цртају, али с подстицањем унутрашње и спољашње мотвације. Покушавамо да пробудимо њихове перцептивне способности обилазећи слике, причајући о њима и о сликарима. У томе им нудимо и простор који је заиста прилагођен различитим ликовним активностима, од сликања и цртања, вајања, до графичког атељеа. Деца првим уласком узимају прибор и осећају се пријатно – каже Јајић.

У ликовним радионицама Предшколске установе тренутно је у току програм „Мој град 2017”, који Центар реализује с Музејом града и Галеријом стране уметности. Овогодишња тема програма је „Ведуте и вињете Новог Сада”, а заједничку изложба с ученицима основних школа биће одржана крајем маја. У току програма, малишани су с ликовним педагозима обишли многе делове града, говорили о знаменитим зградама, њиховим фасадама, капијама, прзорима, двориштима, кибицфенстерима. Касније, деца су виђно и научено пренела на папир.

– Лепили смо неке обојене папире, правили смо прозоре, цртала сам белом бојом, а највише ми се свидело то кад смо цртали старе фасаде кредом по табли – каже једна од учесница ликовних раионица, Тара, која има пет и по година. – Све то смо видели напољу, у Дунавској улици. Мислим да никад нисам нешто тако видела.

Тара нам је објаснила да воли да долази на радионице јер обожава да слика, а сада јој се највише свиђају старе фасаде, које је ту и научила да црта. На изложбу ће повести маму и тату да би им показала шта је направила.

Д. Ристић