А. Јоксимовић: Лобирање скуп и неизвестан посао

Лобирање у корист позиције Србије - тема је која је доспела у жижу јавности након информације да ће Приштина ангажовати Мартија Ахтисарија и Медлин Олбрајт за саветодавне услуге у оквиру Бриселског дијалога. 



Јоксимовић објашњава да лобирање представља једно од уобичајних дипломатских техника, те да може бити директно или индиректно. 



Под директним лобирањем подразумева се када официјални представници једне земље лобирају код различитих центара моћи у свету који о одређеним темама одлучују, а посредно лобирање је ангажовање појединаца или лобистичких кућа које за, углавном, веома високе своте новца лобирају за одређене циљве оних који су га за лобирање унајмили, објашњава Јоксимовић.



''Оно може бити позитивно, али може бити и веома често је контрапродуктивно'', рекла је у изјави Танјугу Јоксимовић и истакла да је веома важно да лобистичке групе или појединци имају адекватну политичку моћ и добре контакте. 



Констатујући да се у последње време о овој теми говори због чињенице да су бивши шеф мисије ОЕБС на Косову Вилијем Вокер и Мадлен Олбрајт наведени као лобисти Албанаца са циљем стварања велике Албаније, Јоксимовић сматра да њихова моћ да спроведу одређене циљеве није толико велика.



''Вокер и Олбрајт припадају администрацији која у овом тренутку није актуелна и водећа у САД тако да осим чињенице да они са својим именима носе негативну конотацију из времена 90 -тих са екс ЈУ простора суштински ми се чини да њихова моћ да спроведу одређене циљеве није толико велика'', рекла је Јоксимовић.



Србија, с друге стране, има велики број саветника који припадају различитим, веома значајним, политичким елитама, како у Европи тако и у САД, каже Јоксимовић и додаје да верује да се увек може пронаћи адекватан одговор на овакве теме.



Она понавља да Србија има бројне саветнике који припадају утицајним политичким елитама у међународним односима и сматра да у овом тренутку имамо одговор на све изазове када говоримо пре свега о нормализацији односа између Београда и Приштине 



''Од изузетне важности је да у тренутку када је свет заокупљен бројним кризама успемо да привучемо пажњу на чињеницу да Западни Балкан представља безбедносни ризик и да очи Европске уније, али и других великих међународних играча морају константно бити упрте на очувању мира безбедности и сигурности и развоја Западног Балкана са крајњим циљем - чланство у ЕУ'', рекла је јоксимовић.



Оценила је и да свако мењање граница на овим просторима представља изузетан безбедносни ризик и да је веома тешко очекивати било какво остварење таквог циља, а да не дође до неких отворених сукоба што, како каже, мисли да у овом тренутку не би смело никоме од кључних играча у међународним односима да буде циљ.



Јоксимовић је објаснила да постоје лобистичке компаније, фирме које се баве само таквим пословима. 



Као пример она је навела САД и систем у Конгресу.



''Број конгресмена, сенатора је велики и начин одлучивања је веома комплексан. Мале државе се често одлучују за ангажовање лобистичких фирми које им могу помоћи да одређени пројекти на једноставнији начин дођу до ушију сваког конгресмена који о тој теми мозе одлучивати, али и да напросто убеде доносиоце одлука да је оно што је некој од малих земаља у интересу може постати и заједнички интерес'', рекла је Јоксимовић додајући да се ради о углавном изузетно скупом пројекту.



На питање да ли познате личности попут Новака Ђоковића, Емира Кустурице ... могу лобирати, она је истакла да позната имена у свету пре свега могу бити амбасадори своје државе као неко ко својим позитивним примером потенцијално представља своју државу у свету.



''Када говоримо о политичком деловању чини ми се да се морамо вратити оном политичком делу поља које суштински одлучује и у таквим случајевима познате личности ретко могу у потпуности доприносити оваквом циљу'', рекла је Јоксимовић.



Како каже, познате личности имају пролаз до појединих центара моћи, али не увек у потпуности и могућност да утичу на одлучивање.



Иначе, Српски кокус у америцком Конгресу, који ће се и под Трамповом администрацијом борити за интересе Србије, обновио је свој рад, а у саставу те неформалне групе је 26 цланова - 21 из Представничког дома и петоро сенатора. 



У prеthodnom периоду кормило су држали републиканац Тед По из Тексаса и демократа Емануел Кливер из државе Мисури, а у Министарству спољних послова оцекују ускоро њихову посету Србији. 



Конгресној делегацији могли би да се прикључе и представници пословних кругова из Тексаса и Мисурија, како би се сагледале могућности јачања сарадње са српским компанијама, посебно у области енергетике и пољопривреде - рекли су у МСП. 



Чланови српског кокуса су нацелно спремни да подрже питања од значаја за Србију, а која су на линији интереса САД, и то се посебно односи на европске интеграције и на остваривања стабилности западног Балкана.



Они могу да утичу на Конгрес да донесе одредене резолуције или да се спречи усвајање оних које су негативне по нас. 



Како се наводи, они су и линија комуникације са америчком владом која је креатор политике САД. 



Конгрес ту политику не може да мења, али чланови кокуса могу да помогну у решавању отворених питања - рекао је Иван Вујачић, бивши амбасадор у Вашингтону, за време чијег мандата је оформљен српски кокус 2004. године.