A. Joksimović: Lobiranje skup i neizvestan posao

Lobiranje u korist pozicije Srbije - tema je koja je dospela u žižu javnosti nakon informacije da će Priština angažovati Martija Ahtisarija i Medlin Olbrajt za savetodavne usluge u okviru Briselskog dijaloga. 



Joksimović objašnjava da lobiranje predstavlja jedno od uobičajnih diplomatskih tehnika, te da može biti direktno ili indirektno. 



Pod direktnim lobiranjem podrazumeva se kada oficijalni predstavnici jedne zemlje lobiraju kod različitih centara moći u svetu koji o određenim temama odlučuju, a posredno lobiranje je angažovanje pojedinaca ili lobističkih kuća koje za, uglavnom, veoma visoke svote novca lobiraju za određene ciljve onih koji su ga za lobiranje unajmili, objašnjava Joksimović.



''Ono može biti pozitivno, ali može biti i veoma često je kontraproduktivno'', rekla je u izjavi Tanjugu Joksimović i istakla da je veoma važno da lobističke grupe ili pojedinci imaju adekvatnu političku moć i dobre kontakte. 



Konstatujući da se u poslednje vreme o ovoj temi govori zbog činjenice da su bivši šef misije OEBS na Kosovu Vilijem Voker i Madlen Olbrajt navedeni kao lobisti Albanaca sa ciljem stvaranja velike Albanije, Joksimović smatra da njihova moć da sprovedu određene ciljeve nije toliko velika.



''Voker i Olbrajt pripadaju administraciji koja u ovom trenutku nije aktuelna i vodeća u SAD tako da osim činjenice da oni sa svojim imenima nose negativnu konotaciju iz vremena 90 -tih sa eks JU prostora suštinski mi se čini da njihova moć da sprovedu određene ciljeve nije toliko velika'', rekla je Joksimović.



Srbija, s druge strane, ima veliki broj savetnika koji pripadaju različitim, veoma značajnim, političkim elitama, kako u Evropi tako i u SAD, kaže Joksimović i dodaje da veruje da se uvek može pronaći adekvatan odgovor na ovakve teme.



Ona ponavlja da Srbija ima brojne savetnike koji pripadaju uticajnim političkim elitama u međunarodnim odnosima i smatra da u ovom trenutku imamo odgovor na sve izazove kada govorimo pre svega o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine 



''Od izuzetne važnosti je da u trenutku kada je svet zaokupljen brojnim krizama uspemo da privučemo pažnju na činjenicu da Zapadni Balkan predstavlja bezbednosni rizik i da oči Evropske unije, ali i drugih velikih međunarodnih igrača moraju konstantno biti uprte na očuvanju mira bezbednosti i sigurnosti i razvoja Zapadnog Balkana sa krajnjim ciljem - članstvo u EU'', rekla je joksimović.



Ocenila je i da svako menjanje granica na ovim prostorima predstavlja izuzetan bezbednosni rizik i da je veoma teško očekivati bilo kakvo ostvarenje takvog cilja, a da ne dođe do nekih otvorenih sukoba što, kako kaže, misli da u ovom trenutku ne bi smelo nikome od ključnih igrača u međunarodnim odnosima da bude cilj.



Joksimović je objasnila da postoje lobističke kompanije, firme koje se bave samo takvim poslovima. 



Kao primer ona je navela SAD i sistem u Kongresu.



''Broj kongresmena, senatora je veliki i način odlučivanja je veoma kompleksan. Male države se često odlučuju za angažovanje lobističkih firmi koje im mogu pomoći da određeni projekti na jednostavniji način dođu do ušiju svakog kongresmena koji o toj temi moze odlučivati, ali i da naprosto ubede donosioce odluka da je ono što je nekoj od malih zemalja u interesu može postati i zajednički interes'', rekla je Joksimović dodajući da se radi o uglavnom izuzetno skupom projektu.



Na pitanje da li poznate ličnosti poput Novaka Đokovića, Emira Kusturice ... mogu lobirati, ona je istakla da poznata imena u svetu pre svega mogu biti ambasadori svoje države kao neko ko svojim pozitivnim primerom potencijalno predstavlja svoju državu u svetu.



''Kada govorimo o političkom delovanju čini mi se da se moramo vratiti onom političkom delu polja koje suštinski odlučuje i u takvim slučajevima poznate ličnosti retko mogu u potpunosti doprinositi ovakvom cilju'', rekla je Joksimović.



Kako kaže, poznate ličnosti imaju prolaz do pojedinih centara moći, ali ne uvek u potpunosti i mogućnost da utiču na odlučivanje.



Inače, Srpski kokus u americkom Kongresu, koji će se i pod Trampovom administracijom boriti za interese Srbije, obnovio je svoj rad, a u sastavu te neformalne grupe je 26 clanova - 21 iz Predstavničkog doma i petoro senatora. 



U prethodnom periodu kormilo su držali republikanac Ted Po iz Teksasa i demokrata Emanuel Kliver iz države Misuri, a u Ministarstvu spoljnih poslova ocekuju uskoro njihovu posetu Srbiji. 



Kongresnoj delegaciji mogli bi da se priključe i predstavnici poslovnih krugova iz Teksasa i Misurija, kako bi se sagledale mogućnosti jačanja saradnje sa srpskim kompanijama, posebno u oblasti energetike i poljoprivrede - rekli su u MSP. 



Članovi srpskog kokusa su nacelno spremni da podrže pitanja od značaja za Srbiju, a koja su na liniji interesa SAD, i to se posebno odnosi na evropske integracije i na ostvarivanja stabilnosti zapadnog Balkana.



Oni mogu da utiču na Kongres da donese odredene rezolucije ili da se spreči usvajanje onih koje su negativne po nas. 



Kako se navodi, oni su i linija komunikacije sa američkom vladom koja je kreator politike SAD. 



Kongres tu politiku ne može da menja, ali članovi kokusa mogu da pomognu u rešavanju otvorenih pitanja - rekao je Ivan Vujačić, bivši ambasador u Vašingtonu, za vreme čijeg mandata je oformljen srpski kokus 2004. godine.