Почела јавна расправа о Нацрту закона о високом образовању
БЕОГРАД: Нацртом закона о високом образовању, чија је јавна расправа почела данас, предвиђено је да студенти морају да остваре 48 бодова да би остали на буџету, али и ангажовање у практичној настави људи из привреде.
Јавну расправу која ће трајати до 23. маја отворио је ресорни министар Младен Шарчевић рекавши да је Радна група месецима радила, те да је при доношењу нацрта закона у потпуности испоштована демократска процедура.
Он је казао и да ће настојати да Скупштина Србије закон усвоји до краја јуна додајући да следе дискусије и у Крагујевцу, Новом Саду, Нишу где сви могу да дају своје мишљење.
Новине Нацрта закона о високом образовању представила је помоћник министра за високо образовање и развој Весна Мандић, рекавши да се изменама законског оквира уводи нови циљ образовања, а то је образовање креативне популације која непрекидно усваја и ствара нова знања.
Фото: Танјуг (Видео)
Према њеним речима, Нацрт закона предвиђа оснивање Националног савета за високо образовање (НСВО) кога би сада требало да бира Влада уместо Скупштине, и који би требало да има мањи број чланова - 17 уместо 21.
Како је навела, предвиђено је да се уместо Комисије за акредитацију и проверу квалитета оснује Национално тело за акредитацију и проверу квалитета у високом образовању (НАТ) као посебно правно лице, које се финансира из сопствених средстава и буџета Србије.
Она је навела да се Нацртом уводи могућност организовања студија уз рад за студенте који су запослени или који из другог разлога нису у могућности да редовно прате наставу.
Нацрт предвиђа и да се ректор, декан, директор бира на четири године, а да број мандата није ограничен.
Како је наведено, у Нацрту стоји и да наставник који стекне услов за старосну пензију уколико постоји потреба за наставком рада, може закључити са Високом школском установом уговор о раду на одређено време до две године, уз могућност додатних продужења. Предвиђено је и да се чланови студентског парламента бирају на две године, а да мандат траје такође две године.
У Нацрту је наведено и да право на високо образовање имају сва лица са prеthodno стеченим средњим образовањем у четворогодишњем трајању.
Предвиђено је и да спољашње вредновање високошколских установа врши НАТ на сваке четири године.
Планирано је и да се уведу кратки програми студија ради стручног оспособљавања студената за укључивање у радни процес, који може да траје од 30 до 60 ЕСП бодова за који се издаје сертификат о завршеном кратком програму студија.
Нацрт предвиђа и да ВШУ уписује кандидате без полагања пријемног испита уз признавање опште, односно стручне матуре за упис на струковне и академске студије, односно уметничке матуре за упис на студијске програме за одређене области уметности.
Омогућава се упис на ВШУ и кандидатима који су завршили међународно признату матуру (Интернатионал Бачалаурате Диплома Programme) под истим условима као и кандидатима коју су положили општу матуру.
Уведено је и овлашћење министра да, у случају да орган управљања ВШУ prеthodno то не учини, разреши орган пословођења у случајевима када је то лице правноснажном пресудом осуђено на казну затвора за друго кривично дело.
Нацртом је прецизирано и да на територији Аутономне покрајине Косово и Метохија, над високошколским установама чији је оснивач Република, Влада има сва права и обавезе оснивача.
Професор ЕТФ у пензији и члан Националног савета Миодраг Поповић рекао је да је предлог закона у целини добар и један корак напред у односу на Закон из 2005. године, мада има известан број чланова који би могао да се поправе након јавне дискусије.
Фото: Танјуг (Видео)
''Једна од промена се односи на статус Националног савета кога је до сада бирала Скупштина Србије, а сада би то требало да ради влада. Образложење је да је то ефикаснији поступак, међутим чињеница је да избор од стране Скупштине даје одређени већи легитимитет и значај Националном савету'', рекао је Поповић додајући да је боље решење из prеthodnog закона.
Према његовим речима, једна од примедби је и на избор чланова акредитационе комисије која је раније бирана од стране Националног савета, као једног ширег тела, тајним галсање, а сада би требало да буде бирана од стране Управног одбора Националног акредитационог тела који има свега пет чланова.
''Мислим да није у реду да једно врло уско тело од пет чланова бира једну врло одговорну институцију'', рекао је Поповић додајући да примедбу има и у делу који се односи на избор ректора, декана, директора високих школа.
Наводећи да је предлогом предвиђено да се избор обавља на период од четири године без икаквог ограничења у погледу броја мандата, он је истакао да је боље решења да се то ограничи на два мандата.
''Имамо још низ примедби које се односе на статус студената, рангирање, упис студената и надам се да ће министарство имати слуха да то поправи у наредном периоду'', рекао је Поповић.
Студент продекан БУ Боријан Соковић сматра да Нацрту закона не доноси суштинске измене у односу на тренутни систем образовања и на тренутно регулативу коју носи закон из 2005.
Фото: Танјуг (Видео)
''Основна ствар је да студент и даље није у центру учења, да се рад студената не прати током целе године... Оно што тражимо је да се те ствари регулишу у новом закону, као и да се дефинише шта је то испитни рок, начин испитивања на завршним испитима, јер сада имамо ситуацију да постоји и писмени и усмени и практични, а сматрамо да уколико студент полаже низ предиспитних обавеза, јако је битно је да се тај рад цени'', рекао је Соковић.
Он је изразио наду да ће имати прилику да детаљне примедбе предоче министарству и то не само у писаној форми која је предвиђена, већ и у разговорима и да ће већина тих примедби бити усвојене.