Грађани Србије кредит узимају само када морају
НОВИ САД: Кредитна активност у Србији већ неколико година стагнира. Привреда се слабо задужује па је у првом тромесечју ове године забележен пад укупних зајмова од 1,2 одсто. Банке колико-толико спасавају грађани јер се ту бележи раст од 2,9 одсто.
Ипак, да ни на тај део банкарског тржишта не треба рачунати превише указују резултати анкете Истраживачко-издавачког центра „Демостат”. У анкети је учествовало 1.200 грађана Србије по одговарајуће изабраном узорку, а резултати говоре да 90 одсто испитаника није кредитно задужено нити планира да то уради.
Занимљиво је да су за узимање кредита најрасположенији житељи Војводине, а највише противника те врсте задуживања је у западној Србији. Наиме, у Војводини кредит не би узело само 61,5 одсто испитаника, док у Западној Србији чак 76,6 процената није расположено да се кредитно задужи. Банке то за сада не брине превише.
За кредитно задуживање је расположенији лепши пол јер је само 67 одсто испитаница рекло да се не би задуживало, док је 68,6 одсто мушкараца неспремно да се кредитно задужи. Укупни резултати анкете показују да су према кредитном задуживању најмање скептични људи с високом стручном спремом јер је тако оговорило 56,5 одсто анкетираних. Код испитанка који имају завршену основну школу проценат оних који се не би задуживали је био 75 одсто.
Развијенији спремнији за дуг
О томе зашто су житељи Војводине спремнији да се задуже Александар Васиљевић каже да је, уз Београд и околину, Војводина најразвијенији део Србије. Самим тим, и примања запослених су већа па се зато грађани лакше одлучују на задуживање. У Војводини могу рачунати и на хипотекарне кредите јер је у земљишним књигама ситуација углавном као и на терену, а у другим деловима земље није тако.
Шта банке могу очекивати у наредном периоду када су кредити у питању с тако расположеним клијентима? Изгледа да за њих нема зиме јер грађани у Србији узимају кредит када морају. Не позајмљује се од банке само да би се набавило нешто ново и побољшао квалитет живота већ и када се морају вратити дугови и платити заостали комунални рачуни, порези... Резултат тога је да су у нашој земљи убедљиво најпопуларнији кредити за рефинансирање. У тај зајам се спакује сума из минуса, кредитне картице, старих неотплаћених кредита, а све уз нижу камату. Наравно, клијенти увек узму још новца, сходно потребама и кредитној способности, уз услов да плата то задужење може да издржи.
Банке тај сегмент тржишта посматрају мало дубље. Одељење економских истраживача Адико банке објавило је недавно „Квартални водич кроз финансије и тржишне трендове”. У сегменту кредитирања становништва очекује се умерени раст зарада, јефтинија отплата дуговања и снажнији раст кредита намењених становништву. Све то би, по прогнозама стручњака те банке, требало да донесе привредни раст домаћег бруто производа од 3,2 одсто.
У Еуробанци су у прва три месеца ове године забалежили раст кредита у целини, а само у делу готовинских кредита повећање износи чак 20 одсто. Ни у статистици Ерсте банке не може се прочитати негативан став грађана према задуживању исказан у анкети. Обим готовинских кредита у тој банци повећан је 60 одсто, а рефинансирајућих 40 процената.
Да би се више грађана одлучило да подигне кредит, став је стручњака, важни су развој привреде и сигурно радно место.
“Свакако да ће даљим развојем расти и број оних који ће другачије размишљати. Међутим, нешто друго је још битније. Када клијенти процене да су им посао и плата сигурни на дуже стазе, лакше ће преломити да узму кредит па ће се и распложење променити”, каже др Александар Васиљевић са Факултета за правне и пословне студије „Др Лазар Вркатић” у Новом Саду.
Д. Вујошевић