Građani Srbije kredit uzimaju samo kada moraju
NOVI SAD: Kreditna aktivnost u Srbiji već nekoliko godina stagnira. Privreda se slabo zadužuje pa je u prvom tromesečju ove godine zabeležen pad ukupnih zajmova od 1,2 odsto. Banke koliko-toliko spasavaju građani jer se tu beleži rast od 2,9 odsto.
Ipak, da ni na taj deo bankarskog tržišta ne treba računati previše ukazuju rezultati ankete Istraživačko-izdavačkog centra „Demostat”. U anketi je učestvovalo 1.200 građana Srbije po odgovarajuće izabranom uzorku, a rezultati govore da 90 odsto ispitanika nije kreditno zaduženo niti planira da to uradi.
Zanimljivo je da su za uzimanje kredita najraspoloženiji žitelji Vojvodine, a najviše protivnika te vrste zaduživanja je u zapadnoj Srbiji. Naime, u Vojvodini kredit ne bi uzelo samo 61,5 odsto ispitanika, dok u Zapadnoj Srbiji čak 76,6 procenata nije raspoloženo da se kreditno zaduži. Banke to za sada ne brine previše.
Za kreditno zaduživanje je raspoloženiji lepši pol jer je samo 67 odsto ispitanica reklo da se ne bi zaduživalo, dok je 68,6 odsto muškaraca nespremno da se kreditno zaduži. Ukupni rezultati ankete pokazuju da su prema kreditnom zaduživanju najmanje skeptični ljudi s visokom stručnom spremom jer je tako ogovorilo 56,5 odsto anketiranih. Kod ispitanka koji imaju završenu osnovnu školu procenat onih koji se ne bi zaduživali je bio 75 odsto.
Razvijeniji spremniji za dug
O tome zašto su žitelji Vojvodine spremniji da se zaduže Aleksandar Vasiljević kaže da je, uz Beograd i okolinu, Vojvodina najrazvijeniji deo Srbije. Samim tim, i primanja zaposlenih su veća pa se zato građani lakše odlučuju na zaduživanje. U Vojvodini mogu računati i na hipotekarne kredite jer je u zemljišnim knjigama situacija uglavnom kao i na terenu, a u drugim delovima zemlje nije tako.
Šta banke mogu očekivati u narednom periodu kada su krediti u pitanju s tako raspoloženim klijentima? Izgleda da za njih nema zime jer građani u Srbiji uzimaju kredit kada moraju. Ne pozajmljuje se od banke samo da bi se nabavilo nešto novo i poboljšao kvalitet života već i kada se moraju vratiti dugovi i platiti zaostali komunalni računi, porezi... Rezultat toga je da su u našoj zemlji ubedljivo najpopularniji krediti za refinansiranje. U taj zajam se spakuje suma iz minusa, kreditne kartice, starih neotplaćenih kredita, a sve uz nižu kamatu. Naravno, klijenti uvek uzmu još novca, shodno potrebama i kreditnoj sposobnosti, uz uslov da plata to zaduženje može da izdrži.
Banke taj segment tržišta posmatraju malo dublje. Odeljenje ekonomskih istraživača Adiko banke objavilo je nedavno „Kvartalni vodič kroz finansije i tržišne trendove”. U segmentu kreditiranja stanovništva očekuje se umereni rast zarada, jeftinija otplata dugovanja i snažniji rast kredita namenjenih stanovništvu. Sve to bi, po prognozama stručnjaka te banke, trebalo da donese privredni rast domaćeg bruto proizvoda od 3,2 odsto.
U Eurobanci su u prva tri meseca ove godine zabaležili rast kredita u celini, a samo u delu gotovinskih kredita povećanje iznosi čak 20 odsto. Ni u statistici Erste banke ne može se pročitati negativan stav građana prema zaduživanju iskazan u anketi. Obim gotovinskih kredita u toj banci povećan je 60 odsto, a refinansirajućih 40 procenata.
Da bi se više građana odlučilo da podigne kredit, stav je stručnjaka, važni su razvoj privrede i sigurno radno mesto.
“Svakako da će daljim razvojem rasti i broj onih koji će drugačije razmišljati. Međutim, nešto drugo je još bitnije. Kada klijenti procene da su im posao i plata sigurni na duže staze, lakše će prelomiti da uzmu kredit pa će se i rasploženje promeniti”, kaže dr Aleksandar Vasiljević sa Fakulteta za pravne i poslovne studije „Dr Lazar Vrkatić” u Novom Sadu.
D. Vujošević