Војводина највише учествује у извозу Србије

Фото: Дневник (Ф. Бакић)

Укупна спољнотрговинска робна размена Србије у првом тромесечју ове године износила је 8.632,9 милиона долара и била је 10,4 процента већа него у истом периоду лане.

Извезено је робе за 3.740,5 милиона долара, а увезено за 4.892,4 милиона. Извоз робе изражен у еврима је 3.510,2 милиона, док је увоз 4.590,4 милиона. Дефицит износи 1.151,9 милион долара или 1.080,3 милиона евра. Покривеност увоза извозом је 76,5 одсто и мања је од покривености у истом периоду прошле године, када је износила 77,8 процената.

Највеће учешће у извозу у прва три месеца ове године имала је Војводина – 33,3 одсто, следе Београдски регион – 26,2 одсто, регион Шумадије и западне Србије – 26 одсто, те јужна и источна Србија – 14,4 одсто. У исто време, највеће учешће у увозу Србије у првом тромесечју имао је Београдски регион – 46,1 одсто, затим Војводина – 27,4 одсто, па регион Шумадије и западне Србије – 16,8 одсто.

Земље ЕУ чине 65,1 одсто укупне размене

Спољнотрговинска робна размена била је највећа са земљама с којима Србија има потписане споразуме о слободној трговини. Земље чланице ЕУ чине 65,1 одсто укупне размене. Други по важности партнер Србији су земље ЦЕФТА, с којима је остварен суфицит у размени од 403,7 милиона долара, што је резултат углавном извоза пољопривредних производа, производа од метала, као разних готових производа. Када је реч о увозу, најзаступљенији су гвожђе и челик, камени угаљ и брикети, поврће и воће, медицински и фармацеутски производи.

У Републичком заводу за статистику објашњавају да је извоз и увоз по регионима дат према седишту власника робе у тренутку прихватања царинске декларације. То значи да власници робе, по царинском закону, могу бити произвођачи, корисници, извозници или увозници робе. То је битно, наглашавају у РЗС-у, јер се увоз нафте и гаса највећим делом обухвата у Војводини и Београдском региону, а реч је о енергентима за укупну територију Србије.

Главни спољнотрговински партнери Србије су Италија – 575,6 милиона долара, Немачка – 493,5 милиона, Босна и Херцеговина – 282,7 милиона, Русија – 223 милиона и Румунија – 177,8 милиона долара. У увозу су главни спољнотрговински партнери у првом тромесечју били Немачка – 610,2 милиона долара, Италија – 480,2 милиона, Русија – 436,5 милиона, Кина – 398,6 милиона и Мађарска – 223,7 милиона долара.

Љ. Малешевић