Шиндлер: Решење за Балкан - прекројити границе

Његов текст објављен је у “Њујорк обзерверу", листу чији је власник Џаред Кушнер, зет и виши саветник председника САД Доналда Трампа, а преноси га bljesak.info.

Према Шиндлеру, прави изазов који стоји пред Западом је поништење штете коју је грешкама нанео олупинама Југославије.

Он истиче да су широм бивше Југославије НАТО и ЕУ инсистирали на очувању унутрашњих граница комунистичког режима, иако су оне представљале бирократски хир комунистичких функционера, а не етничку реалност.

У региону, НАТО и ЕУ упорно су заговарали фантазије етничког суживота и слоге, инсистирајући да се братство и јединство из комунистичке ере између различитих народа бивше Југославије може поново створити, уз довољно строгих лекција и новчане помоћи.

Болна је истина, наводи Шиндлер, да је маршал Тито одржао Југославију на окупу комбинацијом харизме, политичког знања и врло непријатне тајне полиције, а НАТО и ЕУ немају ништа од тога.

Уместо да прихвати реалност, Запад је покушао да очува комунистичке границе и нигде није успео. У БиХ и Косову мањине које су избегле или протеране током рата увелико су одбиле да се врате. Може се расправљати да ли је то мотивисано страхом или етничким партикуларизмом, али

чињеница да не желе да се врате је неспорна, тврди Шиндлер.

Стога је време, сматра, да Запад призна своје грешке и југоисточној Европи да оно што јој заиста треба – нормалне националне државе с кохерентним границама.

То ће захтевати поново цртање Титових карата, што ће довести до губитака и добитака за све етничке групе, али ако се та промена изврши праведно, дугорочни резултати ће бити поучнији него опасан неред који сада постоји под ЕУ и НАТО, додаје се у тексту.

На прво место Шиндлер ставља Босну и Херцеговину.  

Та оронула псеудо-држава никада се није опоравила од катастрофе 1992-1995. Милијарде новчане помоћи су нестале захваљујући корупцији и криминалу. Накарадно подељена између муслиманско-хрватске Федерације и Републике Српске, БиХ какву су створили Американци у Дејтону није функционалан облик владавине и никада неће бити. Дејтон је био  yamišljеn као краткорочно средство за крваве ране, али постао је трајан и непромењив, иако га више нико у држави не жели таквог, пише аутор.

Стога је време, каже Шиндлер, да се Дејтон докрајчи, а не поправља. Нека се Република Српска придружи Србији, као што одавно жели. Будући да нико не може разумно објаснити зашто се комунистичке границе Србије могу мењати, али границе БиХ не могу, НАТО и ЕУ треба да зауставе то лицемерје због којег Србија само додатно презире Запад.

Етнички хрватским деловима земље, посебно западној Херцеговини, требало би допустити да се придруже Хрватској, а већина становника ионако већ има хрватске пасоше, каже Шиндлер и закључује да би од онога што остане од БиХ требало направити нову државу.

Шиндлер баводи да Запад мора одустати од фантазије да дугорочни мир на Балкану може бити постигнут изоловањем Србије и сматра да и Београд треба да учини компромис и призна Косово као независну државу.

Велика Албанија долази у сваком случају и боље је да се то постигне на миран начин, каже Шиндлер и прецизира да треба дозволити да се Косово припоји Албанији, док Србији треба да припадне регион северне Митровице, а Косову Прешевска долина.

Шиндлер сматра да ће велики губитник у целој тој причи бити Македонија, која ће изгубити значајан део територије, а Запад би Скопљу то требало да надокнади пријемом у ЕУ и издашном новчаном помоћи.

Према Шиндлеровом мишљењу, Русија би сарађивала приликом цртања нових граница на Балкану, уколико је Запад прихвати као равноправног партнера.