Šindler: Rešenje za Balkan - prekrojiti granice
BEOGRAD: Da bi zaštitile Balkan od Vladimira Putina, zapadne zemlje moraju da prihvate greške koje su napravile u jugoistočnoj Evropi i da ih isprave, pre nego što to uradi Kremlj, ocenio je američki stručnjak za bezbednost i bivši analitičar Nacionalne bezbednosne agencije (NSA) Džon Šindler.
Njegov tekst objavljen je u “Njujork obzerveru", listu čiji je vlasnik Džared Kušner, zet i viši savetnik predsednika SAD Donalda Trampa, a prenosi ga bljesak.info.
Prema Šindleru, pravi izazov koji stoji pred Zapadom je poništenje štete koju je greškama naneo olupinama Jugoslavije.
On ističe da su širom bivše Jugoslavije NATO i EU insistirali na očuvanju unutrašnjih granica komunističkog režima, iako su one predstavljale birokratski hir komunističkih funkcionera, a ne etničku realnost.
U regionu, NATO i EU uporno su zagovarali fantazije etničkog suživota i sloge, insistirajući da se bratstvo i jedinstvo iz komunističke ere između različitih naroda bivše Jugoslavije može ponovo stvoriti, uz dovoljno strogih lekcija i novčane pomoći.
Bolna je istina, navodi Šindler, da je maršal Tito održao Jugoslaviju na okupu kombinacijom harizme, političkog znanja i vrlo neprijatne tajne policije, a NATO i EU nemaju ništa od toga.
Umesto da prihvati realnost, Zapad je pokušao da očuva komunističke granice i nigde nije uspeo. U BiH i Kosovu manjine koje su izbegle ili proterane tokom rata uveliko su odbile da se vrate. Može se raspravljati da li je to motivisano strahom ili etničkim partikularizmom, ali
činjenica da ne žele da se vrate je nesporna, tvrdi Šindler.
Stoga je vreme, smatra, da Zapad prizna svoje greške i jugoistočnoj Evropi da ono što joj zaista treba – normalne nacionalne države s koherentnim granicama.
To će zahtevati ponovo crtanje Titovih karata, što će dovesti do gubitaka i dobitaka za sve etničke grupe, ali ako se ta promena izvrši pravedno, dugoročni rezultati će biti poučniji nego opasan nered koji sada postoji pod EU i NATO, dodaje se u tekstu.
Na prvo mesto Šindler stavlja Bosnu i Hercegovinu.
Ta oronula pseudo-država nikada se nije oporavila od katastrofe 1992-1995. Milijarde novčane pomoći su nestale zahvaljujući korupciji i kriminalu. Nakaradno podeljena između muslimansko-hrvatske Federacije i Republike Srpske, BiH kakvu su stvorili Amerikanci u Dejtonu nije funkcionalan oblik vladavine i nikada neće biti. Dejton je bio yamišljen kao kratkoročno sredstvo za krvave rane, ali postao je trajan i nepromenjiv, iako ga više niko u državi ne želi takvog, piše autor.
Stoga je vreme, kaže Šindler, da se Dejton dokrajči, a ne popravlja. Neka se Republika Srpska pridruži Srbiji, kao što odavno želi. Budući da niko ne može razumno objasniti zašto se komunističke granice Srbije mogu menjati, ali granice BiH ne mogu, NATO i EU treba da zaustave to licemerje zbog kojeg Srbija samo dodatno prezire Zapad.
Etnički hrvatskim delovima zemlje, posebno zapadnoj Hercegovini, trebalo bi dopustiti da se pridruže Hrvatskoj, a većina stanovnika ionako već ima hrvatske pasoše, kaže Šindler i zaključuje da bi od onoga što ostane od BiH trebalo napraviti novu državu.
Šindler bavodi da Zapad mora odustati od fantazije da dugoročni mir na Balkanu može biti postignut izolovanjem Srbije i smatra da i Beograd treba da učini kompromis i prizna Kosovo kao nezavisnu državu.
Velika Albanija dolazi u svakom slučaju i bolje je da se to postigne na miran način, kaže Šindler i precizira da treba dozvoliti da se Kosovo pripoji Albaniji, dok Srbiji treba da pripadne region severne Mitrovice, a Kosovu Preševska dolina.
Šindler smatra da će veliki gubitnik u celoj toj priči biti Makedonija, koja će izgubiti značajan deo teritorije, a Zapad bi Skoplju to trebalo da nadoknadi prijemom u EU i izdašnom novčanom pomoći.
Prema Šindlerovom mišljenju, Rusija bi sarađivala prilikom crtanja novih granica na Balkanu, ukoliko je Zapad prihvati kao ravnopravnog partnera.