Шанса за бољу наталитетну слику Србије

Фото: genesis.rs

Недавним усвајањем новог Закона о биомедицински потпомогнутој оплодњи у Србији ће први пут, бити основана банка репродуктивих ћелија, ткива и ембриона, на шта се чекало пуних осам година.

Власница Специјалне гинеколошке болнице “Генесис” из Новог Сада, у којој се годинама спроводе поступци вантелесне оплодње, др Зорица Црногорац-Илић, сматра да закон представља значајан искорак нашег здравства, али и подршку за око 10 до 15 одсто пацијената који су одлазили у иностранство, пре свега у Чешку, Македонију и Грчку, због чега су се и велике суме новца одливала из наше земље.

"Према новом Закону, парови или појединци имаће могућност да замрзну своје ћелије и ембрионе на пет година, а ако не одлуче да из њих добију децу, могу да их донирају у земљи и иностранству. Код 90 одсто европских и светских клиника, које поседују банку полних ћелија, она ради на бази свежих ћелија, јер се на тај начин обезбеђује виши степен успеха у поступцима БМПО. Србија треба да учини исту ствар и базира банку на свежим ћелијама, а на тај начин ће се наша земља земља сврстати у сам врх светске листе по успеху БМПО. У противном, бележићемо и даље одлив великог броја парова на лечење стерилитета у иностранство", сматра др Зорица Црногорац-Илић.

Према незваничним проценама, у Србији има око 400.000 парова који се боре са стерилитетом, од којих су њих 60.000 кандидати за вантелесну оплодњу. У овој години око 4.000 парова моћи ће да обави тај поступак о трошку државе.

"Најважнија ствар је да се након доношења закона што пре донесе низ правилника, који би детаљно регулисали сваки корак у вантелесној оплодњи и на тај начин би се смањила могућност потенцијалне злоупотребе. У супротном, сва очекивања и наде које смо имали и 2009, када су донета до сада важећа законска решења, остаће само мртво слово на папиру", каже др Црногорац-Илић.

Нови закон проширио је и круг особа које могу учествовати у поступку ВТО. Поред супружника и ванбрачних партнера, то право сада могу да остваре и слободне жене и мушкарци, као и особа која је употребу својих репродуктивних ћелија одложила због постојања могућности смањења или губитка репродуктивне функције. Право на чување репродуктивних ћелија, односно ткива, имаће и малолетници за које постоји опасност да ће трајно остати неплодни због медицинских разлога. Ново законско решење предвиђа и могућност да ће и жене без партнера моћи из банке да узму, односно добију, јајну ћелију и сперматозоиде, па и ембрион, а наша саговорница сматра да је то добра вест.

"Од изузетне је важности постојање банке ћелија и ембриона, то је прилика која се чекала дуги низ година, то је шанса за бољу наталитетну слику наше земље", оценила је она.

Ускоро нови уговор са РФЗО

Болница “Генесис” је и у кадровском и технолошком погледу од свог оснивања спремна за ове нове процедуре, а посао се обавља по најбољим светским и европским стандардима и протоколима, а које сада предвиђа и нови закон о БМПО.

"Заједно са мојим тимом, свакога дана инисистрирам на квалитету пружених здравствених услуга пацијентима, а код нас се квалитет најбоље огледа у броју успешних циклуса БМПО. Статистика Републичког фонда за здравствено осигурање Србије, рангира “Генесис” као прву и најбољу здравствену установу по степену успешности у оквиру Националног програма БМПО, што оправдава поверење све већег броја наших пацијената. У наредном периоду очекујемо проширење уговора са РФЗО у смислу услуга које је предвидео нови Закон", поручила је др Зорица Црногорац-Илић.

Држава и РФЗО тренутно подржавају три покушаја вантелесне оплодње у Националном програму, а померена је и старосна граница код жена до 42 године. Др Црногорац очекује да ће и ово значајно питање бити решено доношењем одговарајућих правилника. Истиче и да је важно прецизно дефинисање максималног броја корисника донираних ћелија од једног истог донора.

"Трошкови чувања ћелија и ткива требало би да буду покривени од стране државе, односно Републичког фонда за здравствено осигурање. РФЗО до сада није покривао трошкове овог поступка, а цена је била од 25.000 до 50.000 динара", каже др Црногорац.

Љ. Петровић