Šansa za bolju natalitetnu sliku Srbije
Nedavnim usvajanjem novog Zakona o biomedicinski potpomognutoj oplodnji u Srbiji će prvi put, biti osnovana banka reproduktivih ćelija, tkiva i embriona, na šta se čekalo punih osam godina.
Vlasnica Specijalne ginekološke bolnice “Genesis” iz Novog Sada, u kojoj se godinama sprovode postupci vantelesne oplodnje, dr Zorica Crnogorac-Ilić, smatra da zakon predstavlja značajan iskorak našeg zdravstva, ali i podršku za oko 10 do 15 odsto pacijenata koji su odlazili u inostranstvo, pre svega u Češku, Makedoniju i Grčku, zbog čega su se i velike sume novca odlivala iz naše zemlje.
"Prema novom Zakonu, parovi ili pojedinci imaće mogućnost da zamrznu svoje ćelije i embrione na pet godina, a ako ne odluče da iz njih dobiju decu, mogu da ih doniraju u zemlji i inostranstvu. Kod 90 odsto evropskih i svetskih klinika, koje poseduju banku polnih ćelija, ona radi na bazi svežih ćelija, jer se na taj način obezbeđuje viši stepen uspeha u postupcima BMPO. Srbija treba da učini istu stvar i bazira banku na svežim ćelijama, a na taj način će se naša zemlja zemlja svrstati u sam vrh svetske liste po uspehu BMPO. U protivnom, beležićemo i dalje odliv velikog broja parova na lečenje steriliteta u inostranstvo", smatra dr Zorica Crnogorac-Ilić.
Prema nezvaničnim procenama, u Srbiji ima oko 400.000 parova koji se bore sa sterilitetom, od kojih su njih 60.000 kandidati za vantelesnu oplodnju. U ovoj godini oko 4.000 parova moći će da obavi taj postupak o trošku države.
"Najvažnija stvar je da se nakon donošenja zakona što pre donese niz pravilnika, koji bi detaljno regulisali svaki korak u vantelesnoj oplodnji i na taj način bi se smanjila mogućnost potencijalne zloupotrebe. U suprotnom, sva očekivanja i nade koje smo imali i 2009, kada su doneta do sada važeća zakonska rešenja, ostaće samo mrtvo slovo na papiru", kaže dr Crnogorac-Ilić.
Novi zakon proširio je i krug osoba koje mogu učestvovati u postupku VTO. Pored supružnika i vanbračnih partnera, to pravo sada mogu da ostvare i slobodne žene i muškarci, kao i osoba koja je upotrebu svojih reproduktivnih ćelija odložila zbog postojanja mogućnosti smanjenja ili gubitka reproduktivne funkcije. Pravo na čuvanje reproduktivnih ćelija, odnosno tkiva, imaće i maloletnici za koje postoji opasnost da će trajno ostati neplodni zbog medicinskih razloga. Novo zakonsko rešenje predviđa i mogućnost da će i žene bez partnera moći iz banke da uzmu, odnosno dobiju, jajnu ćeliju i spermatozoide, pa i embrion, a naša sagovornica smatra da je to dobra vest.
"Od izuzetne je važnosti postojanje banke ćelija i embriona, to je prilika koja se čekala dugi niz godina, to je šansa za bolju natalitetnu sliku naše zemlje", ocenila je ona.
Država i RFZO trenutno podržavaju tri pokušaja vantelesne oplodnje u Nacionalnom programu, a pomerena je i starosna granica kod žena do 42 godine. Dr Crnogorac očekuje da će i ovo značajno pitanje biti rešeno donošenjem odgovarajućih pravilnika. Ističe i da je važno precizno definisanje maksimalnog broja korisnika doniranih ćelija od jednog istog donora.
"Troškovi čuvanja ćelija i tkiva trebalo bi da budu pokriveni od strane države, odnosno Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. RFZO do sada nije pokrivao troškove ovog postupka, a cena je bila od 25.000 do 50.000 dinara", kaže dr Crnogorac.
LJ. Petrović