Нико не воли размажену децу

Ако желите добро васпитати своје дете, мораћете успоставити нека основна правила. Свако од нас одређује на који начин ће васпитати дете, па ипак нека деца испадну „боља“ од других. 

Будите доследни

Увек, али увек будите доследни. Деца ће тестирати своје границе. Важно је да се и ви држите својих правила. Реците не када је то потребно и будите у томе доследни, јер детету неће бити јасно зашто један дан сме нешто, док други дан то исто не сме.

Правила увек морају бити иста без изузетка и попуштања на молбе детета. Немојте се сажалити над дететом јер оно само нешто жели, била то чоколада или нешто сасвим друго.

Када једном попустите, показаћете детету да постоји начин да то добије те ће исту технику користити сваки пут кад буде хтело нешто добити или постићи да буде по његовом. Сваки следећи пут када кажете „не“, дете неће престати док поново не попустите. Останите доследни и то ће им показати да мислите то што и кажете те да ни ви ни они нису изнад правила. Ако не оставите простора за тумачење, избећи ћете каснију расправу. Понекад нећете бити сигурни да ли треба нешто да допустите или не, у том случају тражите од детета да вам објасни зашто је то добра идеја. На основу дететовог одговора можете одлучити што вам је чинити.

Дете треба да има обавезе и задатке у кући

Давањем детету неких једноставних задатака, прилагођених његовом узрасту, помаже у стицању осећаја одговорности. Укључите дете у оно што сами радите уместо да му дате задатке које ће само радити. Као што је распремање играчака на место, или вам помаже очистити неред који је направило. Похвалите дете када добро обави задатак. Вероватно ће вам након тога на своју иницијативу помагати и у неким другим кућним пословима.

Дете треба да осети „разочарање“

Штитећи своје дете од свих животних „удараца“ радите детету „медвеђу услугу“. Попустљивошћу не чините никакву услугу детету, наравно, причамо о ситуацијама које су примерене за дететову доб. Ни један родитељ не воли када му дете плаче или када је узрујано, али у реалном животу разочарања су неизбежна. На пример, ако сте у радњи и дете плаче, јер му нисте купили неку играчку, мора научити да не може добити увек оно што жели. На тај начин ће научити да контролише своје понашање и осећања. Док учи како прихватити разочарење, дете уједно развија способност у каснијем животу да се суочи са емоционалним стресовима.

Јер нико, баш нико не воли размажену децу, а посебно не размажене људе.