Сед­мо­чла­ној по­ро­ди­ци пре­ти исе­ље­ње на ули­цу и од­у­зи­ма­ње де­це

У ја­ну­а­ру су им над­ле­жни из Вој­ске Ср­би­је и За­во­да за из­град­њу гра­да ре­кли да мо­ра­ју да се исе­ле ода­тле нај­ка­сни­је до мар­та. То је би­ла усме­на опо­ме­на. Мај­ка и су­пру­га Бо­ја­на Ђур­кић ка­же да че­ка пи­сме­ну од­лу­ку, на шта јој је ре­че­но да ће је до­би­ти, али да ће то зна­чи­ти крај, од­но­сно да ће на­кон то­га има­ти са­мо осам да­на да се исе­ли. С дру­ге стра­не, ако не про­на­ђу од­го­ва­ра­ју­ћи кров над гла­вом, Цен­тар за со­ци­јал­ни рад ће им од­у­зе­ти пе­то­ро де­це.

„Страх ме је од то­га и не­ћу да до­зво­лим да ми узму де­цу”, ка­же Бо­ја­на Ђур­кић, ис­ти­чу­ћи не­ко­ли­ко пу­та да се свим сна­га­ма тру­де да шко­лу­ју де­цу да не би за­вр­ши­ла „она­ко ка­ко не тре­ба”. Да су успе­шни у то­ме, до­ка­зу­ју и од­лич­ни ре­зул­та­ти у шко­ли, као и спрем­ност ди­рек­то­ра ОШ „Жар­ко Зре­ња­нин” да им по­мог­не на све мо­гу­ће на­чи­не. „По­ма­жу нам на раз­не на­чи­не, обез­бе­ђу­ју књи­ге, школ­ски при­бор, де­ца иду на до­дат­ну на­ста­ву, до­би­ја­ју ужи­ну и све. Тру­ди­мо се да их шко­лу­је­мо и да увек бу­ду чи­сти. До сад ни­смо има­ли ни са ким про­бле­ма, а ни­ко ни­је ни упу­ћен у то у ко­ли­ко ло­шим усло­ви­ма жи­ви­мо јер се то по де­ци не ви­ди.”

У то смо се и са­ми уве­ри­ли на те­ре­ну. Се­дам чла­но­ва не­вен­ча­не за­јед­ни­це Ђур­кић жи­ви од 26.000 ди­на­ра со­ци­јал­не по­мо­ћи и деч­јег до­дат­ка. Не­кад, ску­пља­њем се­кун­дар­них си­ро­ви­на, ус­пе­ју да до­гу­ра­ју и до 30.000 ди­на­ра. То им, на­рав­но, ни­је до­вољ­но. Сто­га им је сва­ка нов­ча­на, или би­ло ка­ква дру­га по­моћ, до­бро­до­шла.

„Ми ни пре 15 го­ди­на ни­смо има­ли где да оде­мо, па смо до­шли ов­де и про­на­шли по­ру­ше­ну ба­ра­ку, ко­ју смо ко­ли­ко-то­ли­ко сре­ди­ли. И да­ље не­ма­мо ни основ­не усло­ве за жи­вот. Ни­ко нам ни­кад од над­ле­жних ни­је до­ла­зио па смо ми­сли­ли да мо­же­мо ту да оста­не­мо”, при­ча Бо­ја­на. „По­ку­ша­ва­мо да на­ђе­мо не­што дру­го, али и кад тра­жи­мо не­ки стан за из­најм­љи­ва­ње, кад вла­сни­ци чу­ју да нас је сед­мо­ро, не­ће да нас при­ме. На­ма би до­бра би­ла и не­ка тро­шна ку­ћа, а спрем­ни смо и да сав но­вац да­мо на ки­ри­ју ако тре­ба, са­мо да не оста­не­мо на ули­ци.”

Да до то­га, ипак, не би до­шло, ОШ „Жар­ко Зре­ња­нин” је по­тра­жи­ла по­моћ од Удру­же­ња гра­ђа­на „Но­ви Сад”, у на­ди да ће они ус­пе­ти да по­зо­ву што ви­ше Но­во­са­ђа­на да по­мог­ну по­ро­ди­ци Ђур­кић. Иако не­ма­ју мно­го зах­те­ва, је­ди­на им је же­ља да бу­ду и да­ље у Но­вом Са­ду да де­ца не би мо­ра­ла да ме­ња­ју шко­лу и на тај на­чин до­дат­но бу­ду уз­не­ми­ре­на.

„Ме­ни је ов­де ма­ло до­бро, ма­ло ло­ше, али ми ни­шта не фа­ли, осим ба­ке”, ка­же нам нај­мла­ђа ћер­ка, ше­сто­го­ди­шња Бо­ја­на, ко­ја је­два че­ка да од сеп­тем­бра кре­не у шко­лу.

Жао јој је што мо­ра да се исе­ли, али ако би мо­гла да би­ра где да жи­ви, он­да би то би­ло у хо­те­лу, али с це­лом по­ро­ди­цом.

„Имам све што ми тре­ба, али бих во­ле­ла да имам лут­ке, ко­ла и ку­ћу за њих”, ка­же она.

Уко­ли­ко не­ко же­ли и мо­же да по­мог­не по­ро­ди­ци Ђур­кић, то мо­же ура­ди­ти упла­ћи­ва­њем нов­ца на жи­ро ра­чун 160-450858-70 у бан­ци Ин­те­за или на број 355-3200555580-26 у Вој­во­ђан­ској бан­ци.

Тражи се решење за породицу Ђуркић

Град Нови Сад труди се да пронађе решење за стамбене проблеме породице Ђуркић која живи у импровизованој бараци на Лиману 4, изјавила је за РТВ вршилац дужности начелнице Градске управе за социјалну и дечију заштиту Вера Гркавац.

"Град, наравно, неће ту породицу присилно иселити, нити је тако нешто икада урадио", казала је Вера Гркавац.

Породица Ђуркић већ годинама живи у бившем војном објекту а након што је град са Војском Србије склопио споразум о уступању тог земљишта појавила се опасност да седмочлана породица остане без крова над главом.

"Предузели смо кораке да помогнемо тој породици и надам се да ћемо успети", каже је Гркавац и додаје да постоји могућност да им се додели једнократна новчана помоћ за изнајмљивање стамбеног простора.

Такође, додала је, Град већ помаже породицу Ђуркић кроз различите облике социјалних давања, попут бесплатног боравка деце у вртићу и бесплатних уџебеника и ужине за школску децу.

Она је изричито одбацила могућност да се деца из те породице раздвоје од родитеља.

"Центар за социјални рад је утврдио да породица брине о деци, они су добри ђаци", нагласила је.

Л. Ра­дло­вач­ки