Sed­mo­čla­noj po­ro­di­ci pre­ti ise­lje­nje na uli­cu i od­u­zi­ma­nje de­ce

U ja­nu­a­ru su im nad­le­žni iz Voj­ske Sr­bi­je i Za­vo­da za iz­grad­nju gra­da re­kli da mo­ra­ju da se ise­le oda­tle naj­ka­sni­je do mar­ta. To je bi­la usme­na opo­me­na. Maj­ka i su­pru­ga Bo­ja­na Đur­kić ka­že da če­ka pi­sme­nu od­lu­ku, na šta joj je re­če­no da će je do­bi­ti, ali da će to zna­či­ti kraj, od­no­sno da će na­kon to­ga ima­ti sa­mo osam da­na da se ise­li. S dru­ge stra­ne, ako ne pro­na­đu od­go­va­ra­ju­ći krov nad gla­vom, Cen­tar za so­ci­jal­ni rad će im od­u­ze­ti pe­to­ro de­ce.

„Strah me je od to­ga i ne­ću da do­zvo­lim da mi uzmu de­cu”, ka­že Bo­ja­na Đur­kić, is­ti­ču­ći ne­ko­li­ko pu­ta da se svim sna­ga­ma tru­de da ško­lu­ju de­cu da ne bi za­vr­ši­la „ona­ko ka­ko ne tre­ba”. Da su uspe­šni u to­me, do­ka­zu­ju i od­lič­ni re­zul­ta­ti u ško­li, kao i sprem­nost di­rek­to­ra OŠ „Žar­ko Zre­nja­nin” da im po­mog­ne na sve mo­gu­će na­či­ne. „Po­ma­žu nam na raz­ne na­či­ne, obez­be­đu­ju knji­ge, škol­ski pri­bor, de­ca idu na do­dat­nu na­sta­vu, do­bi­ja­ju uži­nu i sve. Tru­di­mo se da ih ško­lu­je­mo i da uvek bu­du či­sti. Do sad ni­smo ima­li ni sa kim pro­ble­ma, a ni­ko ni­je ni upu­ćen u to u ko­li­ko lo­šim uslo­vi­ma ži­vi­mo jer se to po de­ci ne vi­di.”

U to smo se i sa­mi uve­ri­li na te­re­nu. Se­dam čla­no­va ne­ven­ča­ne za­jed­ni­ce Đur­kić ži­vi od 26.000 di­na­ra so­ci­jal­ne po­mo­ći i deč­jeg do­dat­ka. Ne­kad, sku­plja­njem se­kun­dar­nih si­ro­vi­na, us­pe­ju da do­gu­ra­ju i do 30.000 di­na­ra. To im, na­rav­no, ni­je do­volj­no. Sto­ga im je sva­ka nov­ča­na, ili bi­lo ka­kva dru­ga po­moć, do­bro­do­šla.

„Mi ni pre 15 go­di­na ni­smo ima­li gde da ode­mo, pa smo do­šli ov­de i pro­na­šli po­ru­še­nu ba­ra­ku, ko­ju smo ko­li­ko-to­li­ko sre­di­li. I da­lje ne­ma­mo ni osnov­ne uslo­ve za ži­vot. Ni­ko nam ni­kad od nad­le­žnih ni­je do­la­zio pa smo mi­sli­li da mo­že­mo tu da osta­ne­mo”, pri­ča Bo­ja­na. „Po­ku­ša­va­mo da na­đe­mo ne­što dru­go, ali i kad tra­ži­mo ne­ki stan za iz­najm­lji­va­nje, kad vla­sni­ci ču­ju da nas je sed­mo­ro, ne­će da nas pri­me. Na­ma bi do­bra bi­la i ne­ka tro­šna ku­ća, a sprem­ni smo i da sav no­vac da­mo na ki­ri­ju ako tre­ba, sa­mo da ne osta­ne­mo na uli­ci.”

Da do to­ga, ipak, ne bi do­šlo, OŠ „Žar­ko Zre­nja­nin” je po­tra­ži­la po­moć od Udru­že­nja gra­đa­na „No­vi Sad”, u na­di da će oni us­pe­ti da po­zo­vu što vi­še No­vo­sa­đa­na da po­mog­nu po­ro­di­ci Đur­kić. Iako ne­ma­ju mno­go zah­te­va, je­di­na im je že­lja da bu­du i da­lje u No­vom Sa­du da de­ca ne bi mo­ra­la da me­nja­ju ško­lu i na taj na­čin do­dat­no bu­du uz­ne­mi­re­na.

„Me­ni je ov­de ma­lo do­bro, ma­lo lo­še, ali mi ni­šta ne fa­li, osim ba­ke”, ka­že nam naj­mla­đa ćer­ka, še­sto­go­di­šnja Bo­ja­na, ko­ja je­dva če­ka da od sep­tem­bra kre­ne u ško­lu.

Žao joj je što mo­ra da se ise­li, ali ako bi mo­gla da bi­ra gde da ži­vi, on­da bi to bi­lo u ho­te­lu, ali s ce­lom po­ro­di­com.

„Imam sve što mi tre­ba, ali bih vo­le­la da imam lut­ke, ko­la i ku­ću za njih”, ka­že ona.

Uko­li­ko ne­ko že­li i mo­že da po­mog­ne po­ro­di­ci Đur­kić, to mo­že ura­di­ti upla­ći­va­njem nov­ca na ži­ro ra­čun 160-450858-70 u ban­ci In­te­za ili na broj 355-3200555580-26 u Voj­vo­đan­skoj ban­ci.

Traži se rešenje za porodicu Đurkić

Grad Novi Sad trudi se da pronađe rešenje za stambene probleme porodice Đurkić koja živi u improvizovanoj baraci na Limanu 4, izjavila je za RTV vršilac dužnosti načelnice Gradske uprave za socijalnu i dečiju zaštitu Vera Grkavac.

"Grad, naravno, neće tu porodicu prisilno iseliti, niti je tako nešto ikada uradio", kazala je Vera Grkavac.

Porodica Đurkić već godinama živi u bivšem vojnom objektu a nakon što je grad sa Vojskom Srbije sklopio sporazum o ustupanju tog zemljišta pojavila se opasnost da sedmočlana porodica ostane bez krova nad glavom.

"Preduzeli smo korake da pomognemo toj porodici i nadam se da ćemo uspeti", kaže je Grkavac i dodaje da postoji mogućnost da im se dodeli jednokratna novčana pomoć za iznajmljivanje stambenog prostora.

Takođe, dodala je, Grad već pomaže porodicu Đurkić kroz različite oblike socijalnih davanja, poput besplatnog boravka dece u vrtiću i besplatnih udžebenika i užine za školsku decu.

Ona je izričito odbacila mogućnost da se deca iz te porodice razdvoje od roditelja.

"Centar za socijalni rad je utvrdio da porodica brine o deci, oni su dobri đaci", naglasila je.

L. Ra­dlo­vač­ki