За просечну потрошачку корпу - плата и по

Кампања Европске конфедерације синдиката предвиђа да се заједно са економским опоравком повећавају и зараде.

У ту кампању су укључене две репрезентативне синдикалне организације - Савез самосталних синдиката Србије и УГС „Независност“, чији су представници затражили да се и у Србији радницима повећају зараде.

Председник SSSS Љубисав Орбовић је рекао да би се са већим зарадама смањиле нејднакости у друштву.

Профит нашим фирмама је порастао прошле године у односу на 2015. годину три пута, а плате су остале исте, на нивоу који забрињава и вређа запослене, истакао је Орбовић.

Две или три земља у Европи испод Србије

Према његовим речима, највећи раст плата, више од 30 одсто, био је 2006. и 2007. године и 402 евра је била просечна зарада у Србији 2008. године, док је минимална зарада била 0,86 евра по сату.

После Светске економске кризе, креће смањивање и 2009. је просечна плата била 337 евра, а 2016. године 374 евра, рекао је Орбовић, додајући да је прошле године минимална зарада била 0,92 евра по сату.

Како каже, никако да направимо квалитетан корак и да почну плате константно да расту, тако да су свега две или три земља у Европи испод Србије по просечној заради. 

Орбовић је указао и да минимална зарада не обезбеђује минималну потрошачку корпу.

Председник УГС „Независност“ Зоран Стојиљковић је рекао да је Србија пример тзв. лоше неједнакости – „као што постоји добар и лош холесторол“.

Он каже да се треба повећати фонд зарада, а да се то може учинити већим привредним растом и БДП-ом, али и укидањем партијског запошљавања и смањивањем корупције.

Прогресивно опорезивање зарада

Стојиљковић истиче да у Србији постоји простор за повећање зарада и да плате требало повећати у будућности за пет до око 15 одсто.

Он је казао да треба стимулисати образовање, веће запошљавање, прогресивно опорезивати зараде - од 15 до 40 одсто, али и направити обухватнији систем подршке најсиромашнијима, а посебно женама на селу које немају приходе и пензије.

Заменик генералног секретара Европске конфедерације синдиката, са седиштем у Бриселу, Петер Шерер је рекао да земље у Европи у којима социјални дијалог добро функционише и где се уважавају социјални партнери много брже излазе из кризе.

Посебно помоћи женама

Зато је Европска конфедерација синдиката покренула кампању „Веће плате за све“, у којој учествују и две репрезентативне синдикалне организације, а која подразумева да се заједно са економским опоравком повећавају зараде, рекао је Шерер.

Он каже да зараде посебно треба повећати у земљама где су радници највише трпели, а тако да се од тих зарада може пристојно живети.

Шерер наглашава да у Европи више од 30 милиона људи ради за плату од које не може да живи, као и да посебно треба помоћи жене.

Потпредседник SSSS Душко Вуковић је рекао да би требало изједначити просечну зараду са просечном потрошачком корпом или бар изједначити минималну зараду са минималном потрошачком корпом.

Како је рекао, 2016. профит 97.000 фирми које запошљавају више од милион запослених је био 229 милијарди динара.

Та иста привреда је за око три одсто увећала БДП и допринели фискланој стабилизацији, нагласио је Вуковић додајући да запослени зато имају право да траже веће зараде.

Просечна зарада 375 евра

Како је навео, око 20.000 грађана Србије који пријављују већа примања од троструког годишњег примања, а то је тренутно 2,25 милиона динара или око 18.000 евра односно 1.500 евра месечно.

Не треба само увести прогресивну пореску политику, већ политику која ће уважавати регионалне неједнакости, сиромаштво, да ли имате двоје или троје деце или живите сами и слично, рекао је Вуковић.

Он додаје да је у последњих неколико година у Србији просечна зарада око 375 евра, а минимална ће ове године бити око 180 евра. 

Према његовим речима, има делова Србије, на пример у Трговишту и Оџацима, где је просечна зарада свега око 160 евра. 

Вуковић је и да је на просечну плату у Србији од 46.000 бруто плата 75.000 динара.

Велике паре за подстицаје и развој привреде

Државни секретар у Министарству привреде Драган Гргуревић је рекао да је Србија коначно кренула путем стабилизације и напретка, што сви потврдују и ММФ и Свестска банка и Фискални савет.

Он је подсетио да је привредни раст прошле године био 2,8 одсто, да је незапосленост смањена 13,8 одсто, а извоз је повећан за 11,5 одсто и друго.

Сада то треба преточити у нови развој, повећање стандарда и квалитетнији живот свих грађана Србије, рекао је државни секретар.

Гргуревић је подсетио да влада даје велике подстицаје за развој домаће привреде, али и долазак страних инвеститора.

Он је подсетио и да су 72 стране компаније које су добиле подстицаје запослиле око 40.000 радника, што је око 27.500 више него што је било уговорм поредвиђено да запосле.