Никад мање засејано пшенице
„Пшеница у Србији је посејана на најмањим површинама за последњих шест до осам деценија”, тврди члан Одбора САНУ за село Бранислав Гулан, додајући да ће, и поред тога, пшенице бити довољно за исхрану.
"Највећи део посејан је ван отпималног рока, а то је 25. октобар. На тим површинама ће бити и редуковани приноси. Уз све то, половина посејане пшенице је „таванка”, семенско живо чувано на таванима. Без обзира на мању сетву, пшенице ће бити довољно за исхрану становништва у Србији.
Јер, колико год се посеје, родиће колико је нама потребно, а то је 1,2 милион тона за домаће потребе, око 200.000 тона за залихе и око 150.000 тона оде на сточну храну“.
Он наводи да је за последњих девет година просечна потрошња хлеба и пецива по главни становника у Србији смањена са 101,5 килограм на 83,71. То је, како истиче, 17,79 килограма, или за 17,53 одсто, смањена потрошња хлеба у Србији од 2006. до 2014. године.
Љ. М.
