Срушила се  српска ласта у Ираку

Према првим резултатима истраге, авион се срушио због квара на мотору, а полетео је из базе Имам Али. Повређени пилоти пребачени су на лечење у болницу. 

Авион “ласта 95” произведен је у фабрици авиона “Утва” у Панчеву. За потребе ирачког ратног ваздухопловства произведено је 20 авиона, који су испоручени 2010. и 2011. године. 

Након неколико месеци пробних летова фебруара 2012. започела је обука око 200 кадета на авионима “ласта-95Н” у ваздухопловној бази Тикрит у којој се налази Ваздухопловна академија. Међутим, само месец дана касније, након укупно 600 сати налета, флота је приземљена због проблема с моторима. Решавање овог проблема, али и модификација команди лета екипе инжењера и техничара ВТИ и фабрике авиона “Утва” започели су средином маја 2013.

Ирачки пилоти имали су само речи хвале за “ласту”, због добрих маневарских способности и једноставности употребе. Након основне обуке на “ластама” војни пилоти у Ираку прелазе на америчке школске турбоелисне авионе Т-6А “Texan ИИ“. 

За  РВ и ПВО 17 авиона

Панчевачка “Утва” произвела је и 17 авиона овог типа за Ратно ваздухопловство Војске Србије, од  чега су два прототипа док је 15 летелица у серијској производњи. 

Иначе, “ласта” је двоседи авион, дугачка 7,97 метара, размах крила су 9,71 метар, а највећа брзина: 320километара на час Од наоружања може да понесе две бомбе од по 100 килограма, или два контејнера с митраљезима 7,62 mm или два лансера ракета 57 mm

Једини удес тог авиона у Војсци Србије догодио се 26. септембра 2012. у Новој Пазови када је погинуо пилот мајор Горан Савић.

Ватрено крштење српски школски авион “ласта-95” имао је у пустињским пределима Ирака, где га је ирачка војска користила у борбама са припадницима Исламске државе. Све се то догађало последњих месеци 2014. године, када су Ирачани, иако су на располагању имали и много напредније авионе, попут америчког школског авиона Т-6А “тексан ИИ”, били принуђени да у борбеним дејствима користе “ласту”, иако јој то није примарна намена.

- Верзија “тексана” којима располаже ирачка војска није наоружана и нема могућност да буде наоружана. За разлику од њих, “ласта” може да понесе до 220 килограма убојних средстава, контејнере с митраљезима 7,62 и 12,7 милиметара или бомбе тежине до 100 килограма. Што је још битније, носачи убојних средстава на “ласти” су “универзални”, тачније на њих се могу качити бомбе произведене и у Русији, САД, Француској... - објашњава војни аналитичар Александар Радић. Он, такође, додаје да су и ирачки хеликоптери „ми-17“, који дејствују против бораца ИСИЛ-а, наоружани по основу уговора који су Ирачани имали са СДПР-ом. А њихов борбени комплет обухвата и модернизоване наводеће ракете “маљутка”, топ М-55 калибра 20 милиметара, топ на вратима, као и лансере невођених ракета. 

Прва од 20 наручених “ласта” Ираку је испоручена јуна 2010. године, а испоручивани су у седам тура. Последње “ласте 95” у Ирак је стигло јула 2011. године. У међувремену осам ирачких пилота у два наврата боравило је у Центру за летна испитивања Техничко-опитног центра на аеродрому Батајница. Они су касније постали први инструктори и наставници летења на овом авиону у Ираку.

М. Бозокин