За 20 година, 250 трансплантација коштане сржи
БЕОГРАД: Одељење за трансплантацију коштане сржи у Институту за мајку и дете данас слави 20 година постојања, а за две деценије постојање успешно је урађено 250 трансплантација коштане сржи.
Начелник одељења за трансплантацију коштане сржи Драгана Вујић каже да је у стерилном блоку тренутно двоје деце којима је урађена трансплантација, док је још троје у родитељској кући.
"За другу половину априла премамо двоје деце за трансплантацију, док ће у мају бити урађене још три трансплантације. За петоро, шесторо деце тражи се подударан донор преко Светског регистра добровољних давалаца костне сржи", рекла је Вујић гостујући на РТС.
Она је додала да је 6. априла ове године урађена 250. трансплантација коштане сржи, као и да та врста лечења није свемогућа, те да се јасно зна у којим болестима се примењује трансплантација крвотворним матичним ћелијама.
Код једног броја болесника било је прогресије болести, упркос урађеној трансплантацији, док се више од 50 одсто деце успешно изборило са болешћу.
Од почетка године у Институту за мајку и дете урађено је девет трансплантација костне сржи, а у априлу и мају предвиђено је да се уради још пет трансплантација код оболеле деце.
Министар здавља Златибор Лончар, обилазећи Одељење за трансплантацију костне сржи који слави 20 година постојања, рекао је да ће одељење у "најхитнијем року" бити обновљено.
"Постоји пројекат који треба да се доради и до краја године да се уради нови Центар за трансплантрацију. Заслужили су нове услове и да повећају капацитете", рекао је Лончар.
Матичне ћелије узимају се из периферне крви, из пупчаника, коштане сржи, а крвотворне матичне ћелије примењују се код акутне леукемије, малог броја хрночних леукемија, мали број рака лимфних жлезда, одређени број урођених болести, као што је урођени проблем имуног система или урођених анемија.
"Последњих година се примењују крвотворне матичне ћелије за церебралну парализу, шећерна болест, али реч је о клиничким студијама које су у фази клиничких испитивања", појашњава Вујић.
Она каже да се захваљујући огромној подршци Министарства здравља и РФЗО у Институту за мајку и дете раде скоро све трансплантације крвотворним матичним ћелијама, те да мали број деце одлази у иностранство на лечење.
У Србији постоји Регистар донора костне сржи из крви, а Вујић каже да је потребно да имамо што више својих донора, јер што имамо већи регистар веће су шансе за нашег пацијента да пронађемо подударног даваоца.