Za 20 godina, 250 transplantacija koštane srži
BEOGRAD: Odeljenje za transplantaciju koštane srži u Institutu za majku i dete danas slavi 20 godina postojanja, a za dve decenije postojanje uspešno je urađeno 250 transplantacija koštane srži.
Načelnik odeljenja za transplantaciju koštane srži Dragana Vujić kaže da je u sterilnom bloku trenutno dvoje dece kojima je urađena transplantacija, dok je još troje u roditeljskoj kući.
"Za drugu polovinu aprila premamo dvoje dece za transplantaciju, dok će u maju biti urađene još tri transplantacije. Za petoro, šestoro dece traži se podudaran donor preko Svetskog registra dobrovoljnih davalaca kostne srži", rekla je Vujić gostujući na RTS.
Ona je dodala da je 6. aprila ove godine urađena 250. transplantacija koštane srži, kao i da ta vrsta lečenja nije svemoguća, te da se jasno zna u kojim bolestima se primenjuje transplantacija krvotvornim matičnim ćelijama.
Kod jednog broja bolesnika bilo je progresije bolesti, uprkos urađenoj transplantaciji, dok se više od 50 odsto dece uspešno izborilo sa bolešću.
Od početka godine u Institutu za majku i dete urađeno je devet transplantacija kostne srži, a u aprilu i maju predviđeno je da se uradi još pet transplantacija kod obolele dece.
Ministar zdavlja Zlatibor Lončar, obilazeći Odeljenje za transplantaciju kostne srži koji slavi 20 godina postojanja, rekao je da će odeljenje u "najhitnijem roku" biti obnovljeno.
"Postoji projekat koji treba da se doradi i do kraja godine da se uradi novi Centar za transplantraciju. Zaslužili su nove uslove i da povećaju kapacitete", rekao je Lončar.
Matične ćelije uzimaju se iz periferne krvi, iz pupčanika, koštane srži, a krvotvorne matične ćelije primenjuju se kod akutne leukemije, malog broja hrnočnih leukemija, mali broj raka limfnih žlezda, određeni broj urođenih bolesti, kao što je urođeni problem imunog sistema ili urođenih anemija.
"Poslednjih godina se primenjuju krvotvorne matične ćelije za cerebralnu paralizu, šećerna bolest, ali reč je o kliničkim studijama koje su u fazi kliničkih ispitivanja", pojašnjava Vujić.
Ona kaže da se zahvaljujući ogromnoj podršci Ministarstva zdravlja i RFZO u Institutu za majku i dete rade skoro sve transplantacije krvotvornim matičnim ćelijama, te da mali broj dece odlazi u inostranstvo na lečenje.
U Srbiji postoji Registar donora kostne srži iz krvi, a Vujić kaže da je potrebno da imamo što više svojih donora, jer što imamo veći registar veće su šanse za našeg pacijenta da pronađemo podudarnog davaoca.