Тесна победа Ердогана, Турска "дубоко подељена"
АНАКАРА, 17. априла (Тањуг) - Присталице уставних промена у Турској, којима се проширују овлашћења председника Реџепа Тајипа Ердогана, прогласиле су победу на референдуму који је одржан у недељу, али тесни резултати указују на дубоке поделе у земљи, оцењује АФП.
Опозиција, наиме, тврди да је било неправилности током гласања.
На основу 99 одсто пребројаних гласова, 51,3 одсто гласача било је за промене, док је 48,3 одсто било против, саопштила је изборна комисија, а јавила агенција Анадолија.
Међутим, исход указује на "дубоку подељеност" турског народа по питању промена јер су њихови противници победили у три највећа града у земљи, наводи француска агенција.
Како наводи, за туског председника "велико разочарање" представља победа гласа "против" у његовом родном граду Истанбулу, престоници Анкари и трећем по величини граду Измиру.
У интервјуу за турску државну телевизију у петак, Ердоган је предвидео знатно јаснију победу тврдећи да анкете показују да између 55 и 60 одсто бирача подржава промене.
Он је, ипак, синоћ поручио да су турски грађани на референдуму донели историјску одлуку.
"Спроводимо најважнију реформу у нашој историји", рекао је Ердоган, истичући да би сви требало да поштују одлуку турског народа, а посебно савезници.
Ердоган је, у обраћању присталицама, наговестио и могућност одржавања новог референдума - овог пута о смртној казни.
"Ако (закон парламента) дође до мене, ја ћу га одобрити. Али ако не буде подршке (опозиције у парламенту)... онда шта да радимо? Онда можемо да одржимо још један референдум по том питању", казао је Ердоган мислећи на смртну казну.
Победу председничког система на референдуму прогласио је и турски премијер Бинали Јилдирим, позивајући се на прелиминарне резултате.
У обраћању пред око 3.000 хиљаде окупљених присталица са балкона седишта своје Партије право и правде, Јилдирим је рекао да је Турска окренула нову страну у својој демократској историји.
С њим је сагласан и министар спољних послова Турске Мелвут Чавушоглу који је поздравио победу своје владе на референдуму као рођење "нове Турске".
У неизвесној завршници кампање, број гласова против уставних промена растао је сразмерно расту броја пребројаних листића, али на крају није успео да претекне број гласова "за" промене.
Највише грађана гласало је за промене у Анадолији, док се против уставних реформи највише њих изјаснило у приобалним подручјима Егејског и Средоземног мора и на југоистоку земље, насељеном углавном Курдима.
Противници уставних промени, којима би се Ердогану дала већу моћ него било ком другом лидеру од оснивача модерне Турске Мустафе Кемала Ататурка и његовог наследника Мустафе Исмета Иненија, страхују да би оне довеле до владавине једног човека у земљи.
Тако, две главне опозиционе партије траже поновно бројање гласова.
Про-курдска Демократска партија (ХДП) најавила је да ће оспорити две трећине гласова, тврдећи да "постоје индикације да је 3-4 одсто гласова изманипулисано", преноси АФП.
Заменик председника Републиканске народне партије Булент Тезкан кририковао је "неправилности" изборних власти, док је други заменик исте странке Ердал Аксунгер рекао да могу да оспоре до 60 одсто гласова.
С друге стране, вођа турске опозиционе националистичке патије МХП Девлет Бахчели сматра да је исход референдума о проширењу председничких овлашћења "несумњиво успешно достигнуће" и да га као такво треба поштовати.
Поред промене система владавине, исход референдума може имати и шири утицај на Турску, која се придружила НАТО 1952. године и која последњих 50 година покушава да постане чланица ЕУ.
Увођењем председничког система, Ердоган би имао овлашћење да поставља министре, а читава бирократија би била централизована у његовој председничкој палати.
Нови систем био би на снази од новембра 2019. године, када би председнички и парламентарни избори били одржани у исто време.
С обзиром на то, Ердоган би у новом систему могао да остане на власти до 2029. уместо до 2024. године.
Реакције Запада на исход референдума биће кључне након што је Ердоган оптужио савезнике Турске да нису показали довољно солидарности након неуспелог покушаја војног пуча у тој земљи 15. јула прошле године, закључује АФП.