Tesna pobeda Erdogana, Turska "duboko podeljena"

Opozicija, naime, tvrdi da je bilo nepravilnosti tokom glasanja.

Na osnovu 99 odsto prebrojanih glasova, 51,3 odsto glasača bilo je za promene, dok je 48,3 odsto bilo protiv, saopštila je izborna komisija, a javila agencija Anadolija.

Međutim, ishod ukazuje na "duboku podeljenost" turskog naroda po pitanju promena jer su njihovi protivnici pobedili u tri najveća grada u zemlji, navodi francuska agencija.

Kako navodi, za tuskog predsednika "veliko razočaranje" predstavlja pobeda glasa "protiv" u njegovom rodnom gradu Istanbulu, prestonici Ankari i trećem po veličini gradu Izmiru.

U intervjuu za tursku državnu televiziju u petak, Erdogan je predvideo znatno jasniju pobedu tvrdeći da ankete pokazuju da između 55 i 60 odsto birača podržava promene.

On je, ipak, sinoć poručio da su turski građani na referendumu doneli istorijsku odluku.

"Sprovodimo najvažniju reformu u našoj istoriji", rekao je Erdogan, ističući da bi svi trebalo da poštuju odluku turskog naroda, a posebno saveznici.

Erdogan je, u obraćanju pristalicama, nagovestio i mogućnost održavanja novog referenduma - ovog puta o smrtnoj kazni.

"Ako (zakon parlamenta) dođe do mene, ja ću ga odobriti. Ali ako ne bude podrške (opozicije u parlamentu)... onda šta da radimo? Onda možemo da održimo još jedan referendum po tom pitanju", kazao je Erdogan misleći na smrtnu kaznu.

Pobedu predsedničkog sistema na referendumu proglasio je i turski premijer Binali Jildirim, pozivajući se na preliminarne rezultate.

U obraćanju pred oko 3.000 hiljade okupljenih pristalica sa balkona sedišta svoje Partije pravo i pravde, Jildirim je rekao da je Turska okrenula novu stranu u svojoj demokratskoj istoriji.

S njim je saglasan i ministar spoljnih poslova Turske Melvut Čavušoglu koji je pozdravio pobedu svoje vlade na referendumu kao rođenje "nove Turske".

U neizvesnoj završnici kampanje, broj glasova protiv ustavnih promena rastao je srazmerno rastu broja prebrojanih listića, ali na kraju nije uspeo da pretekne broj glasova "za" promene.

Najviše građana glasalo je za promene u Anadoliji, dok se protiv ustavnih reformi najviše njih izjasnilo u priobalnim područjima Egejskog i Sredozemnog mora i na jugoistoku zemlje, naseljenom uglavnom Kurdima.

Protivnici ustavnih promeni, kojima bi se Erdoganu dala veću moć nego bilo kom drugom lideru od osnivača moderne Turske Mustafe Kemala Ataturka i njegovog naslednika Mustafe Ismeta Inenija, strahuju da bi one dovele do vladavine jednog čoveka u zemlji.

Tako, dve glavne opozicione partije traže ponovno brojanje glasova.

Pro-kurdska Demokratska partija (HDP) najavila je da će osporiti dve trećine glasova, tvrdeći da "postoje indikacije da je 3-4 odsto glasova izmanipulisano", prenosi AFP.

Zamenik predsednika Republikanske narodne partije Bulent Tezkan kririkovao je "nepravilnosti" izbornih vlasti, dok je drugi zamenik iste stranke Erdal Aksunger rekao da mogu da ospore do 60 odsto glasova.

S druge strane, vođa turske opozicione nacionalističke patije MHP Devlet Bahčeli smatra da je ishod referenduma o proširenju predsedničkih ovlašćenja "nesumnjivo uspešno dostignuće" i da ga kao takvo treba poštovati.

Pored promene sistema vladavine, ishod referenduma može imati i širi uticaj na Tursku, koja se pridružila NATO 1952. godine i koja poslednjih 50 godina pokušava da postane članica EU.

Uvođenjem predsedničkog sistema, Erdogan bi imao ovlašćenje da postavlja ministre, a čitava birokratija bi bila centralizovana u njegovoj predsedničkoj palati.

Novi sistem bio bi na snazi od novembra 2019. godine, kada bi predsednički i parlamentarni izbori bili održani u isto vreme.

S obzirom na to, Erdogan bi u novom sistemu mogao da ostane na vlasti do 2029. umesto do 2024. godine.

Reakcije Zapada na ishod referenduma biće ključne nakon što je Erdogan optužio saveznike Turske da nisu pokazali dovoljno solidarnosti nakon neuspelog pokušaja vojnog puča u toj zemlji 15. jula prošle godine, zaključuje AFP.