Вребају бомбе и из Првог светског рата

Директор ЈКП „Погребне услуге” Драган Балтовски рекао је да је ручна бомба нађена јуче ујутру приликом припреме гробног места за сахрану, на око два метра дубине.

"Чим смо спазили експлозивни предмет, позвали смо полицију, која је одмах дошла и утврдила о чему се ради", каже Балтовски и додаје да су рипадници полиције обезбедили место, тако да је ту онемогућен прилаз.

Додао је да је ту 1945. године био сахрањен младић стар 19 година (Д. Р.), који је погинуо у Другом светском рату.

Вест да је на новој локацији у Београду пронађена овога пута ручна бомба заостала чак из Првог светског рата још једна је потврда да у Србији има доста неоткривених минско-експлозивних средстава из ратова који су на овим просторима вођени пре једног века и касније.

Не треба заборавити ни да су тада терени били доста нижи и да су ручне и авио-бомбе завршавале у плићацима, а када је после стотину година почело откопавање тог терена, који је у међувремену наталожен и промењена му је намена, наишло се на остатке борбене (ратне) прошлости.

Колико се још бомби различитих калибара крије у подземљу престонице нико са сигурношћу не може да процени, а стручњаци тврде да су најбројније уз обалу Саве, од куле Небојше до Београдског сајма, затим у центру Земуна и на потесу Дедиње–Авала.

"Немци су у бомбардовању Београда користили углавном авионе „јункерс Ју 87”, популарне „штуке” које су прецизно погађале циљ, и то углавном лакшим бомбама", рекао је историчар Алексеј Тимофејев.

Према његовим речима, теже и веће бомбе велике разорне моћи користили су Американци, носећи их у утробама својих „летећих тврђава”. Београд је био и секундарна мета у односу на примарну – румунски Плоешти, налазиште нафте и гаса, главни снабдевач горивом снага Трећег рајха. Приобаље Саве је нарочито бомбардовано због железничких и лучких магацина. Заостале бомбе тешко је било наћи тада, а и сада, због меког и мочварног тла у које су се пројектили лако и дубоко забијали, а да се нису активирали.

Заосталих, пре свега, авионских бомби, има и у Новом Саду. Познато је да је почетком јануара 2011. године у близини касарне „Југовићево” на Детелинари, нађено 26 мањих и две велике неексплодиране авионске бомбе. Старе немачке авионске бомбе пронађене су на дубини од око метра, тако што је на њих налетео радник који је багером припремао терен за нове зграде. Како је рекао полицији, видео је само да се нешто из земље дими и осетио подрхтавање.

Стручњаци за експлозиве кажу да је то ризична ситуација и да су бомбе опасне иако су под земљом више од шездесетак година.

"Приликом копања је мало проблем јер у шаржама постоје ампуле с хемијским једињењем и ако се оно споји с једињењем које постоји унутар тела бомбе, долази до активирања. На њима не постоји рок трајања, као ни на једном експлозиву", вели један од врсних стручњака за експлозив из МУП-а.

У близини касарне „Југовићево” некада је био аеродром који су Немци бомбардовали 1941., а након тога и војни магацини, па су у полицији сигурни да бомбе потичу из тог периода. Само на том потесу крајем 2010. и почетком 2011. године пронађено је више од 50 неексплодираних бомби из Другог светског рата.

Процена је стручњака да заосталих бомби из тог периода има и у другим деловима Новог Сада, пре свега око „Електројводине”, на Лиману, као на Дунаву, код петроварадинског насеља Садови. Реч је о бомбама које су према Румунији превозили немачки бродови које су партизани потопили. Када водостај Дунава на том делу опадне, на обалу испливају бомбе.

За Србију су проблем и заостале бомбе из НАТО агресије од пре 18 година. Претпоставља се да се од бомбардовања 1999. године, на око 150 локација у Србији налазе неексплодиране авионске бомбе – ракете, на дубини и до 20 метара. Извиђање осталих локација за које се сумња да су загађене неексплодираним авионским бомбама – ракетама је у току.

Када ће пројектили бити извађени из речних корита зависи, пре свега, од финансија.

М. Бозокин