Vrebaju bombe i iz Prvog svetskog rata

Direktor JKP „Pogrebne usluge” Dragan Baltovski rekao je da je ručna bomba nađena juče ujutru prilikom pripreme grobnog mesta za sahranu, na oko dva metra dubine.

"Čim smo spazili eksplozivni predmet, pozvali smo policiju, koja je odmah došla i utvrdila o čemu se radi", kaže Baltovski i dodaje da su ripadnici policije obezbedili mesto, tako da je tu onemogućen prilaz.

Dodao je da je tu 1945. godine bio sahranjen mladić star 19 godina (D. R.), koji je poginuo u Drugom svetskom ratu.

Vest da je na novoj lokaciji u Beogradu pronađena ovoga puta ručna bomba zaostala čak iz Prvog svetskog rata još jedna je potvrda da u Srbiji ima dosta neotkrivenih minsko-eksplozivnih sredstava iz ratova koji su na ovim prostorima vođeni pre jednog veka i kasnije.

Ne treba zaboraviti ni da su tada tereni bili dosta niži i da su ručne i avio-bombe završavale u plićacima, a kada je posle stotinu godina počelo otkopavanje tog terena, koji je u međuvremenu nataložen i promenjena mu je namena, naišlo se na ostatke borbene (ratne) prošlosti.

Koliko se još bombi različitih kalibara krije u podzemlju prestonice niko sa sigurnošću ne može da proceni, a stručnjaci tvrde da su najbrojnije uz obalu Save, od kule Nebojše do Beogradskog sajma, zatim u centru Zemuna i na potesu Dedinje–Avala.

"Nemci su u bombardovanju Beograda koristili uglavnom avione „junkers Ju 87”, popularne „štuke” koje su precizno pogađale cilj, i to uglavnom lakšim bombama", rekao je istoričar Aleksej Timofejev.

Prema njegovim rečima, teže i veće bombe velike razorne moći koristili su Amerikanci, noseći ih u utrobama svojih „letećih tvrđava”. Beograd je bio i sekundarna meta u odnosu na primarnu – rumunski Ploešti, nalazište nafte i gasa, glavni snabdevač gorivom snaga Trećeg rajha. Priobalje Save je naročito bombardovano zbog železničkih i lučkih magacina. Zaostale bombe teško je bilo naći tada, a i sada, zbog mekog i močvarnog tla u koje su se projektili lako i duboko zabijali, a da se nisu aktivirali.

Zaostalih, pre svega, avionskih bombi, ima i u Novom Sadu. Poznato je da je početkom januara 2011. godine u blizini kasarne „Jugovićevo” na Detelinari, nađeno 26 manjih i dve velike neeksplodirane avionske bombe. Stare nemačke avionske bombe pronađene su na dubini od oko metra, tako što je na njih naleteo radnik koji je bagerom pripremao teren za nove zgrade. Kako je rekao policiji, video je samo da se nešto iz zemlje dimi i osetio podrhtavanje.

Stručnjaci za eksplozive kažu da je to rizična situacija i da su bombe opasne iako su pod zemljom više od šezdesetak godina.

"Prilikom kopanja je malo problem jer u šaržama postoje ampule s hemijskim jedinjenjem i ako se ono spoji s jedinjenjem koje postoji unutar tela bombe, dolazi do aktiviranja. Na njima ne postoji rok trajanja, kao ni na jednom eksplozivu", veli jedan od vrsnih stručnjaka za eksploziv iz MUP-a.

U blizini kasarne „Jugovićevo” nekada je bio aerodrom koji su Nemci bombardovali 1941., a nakon toga i vojni magacini, pa su u policiji sigurni da bombe potiču iz tog perioda. Samo na tom potesu krajem 2010. i početkom 2011. godine pronađeno je više od 50 neeksplodiranih bombi iz Drugog svetskog rata.

Procena je stručnjaka da zaostalih bombi iz tog perioda ima i u drugim delovima Novog Sada, pre svega oko „Elektrojvodine”, na Limanu, kao na Dunavu, kod petrovaradinskog naselja Sadovi. Reč je o bombama koje su prema Rumuniji prevozili nemački brodovi koje su partizani potopili. Kada vodostaj Dunava na tom delu opadne, na obalu isplivaju bombe.

Za Srbiju su problem i zaostale bombe iz NATO agresije od pre 18 godina. Pretpostavlja se da se od bombardovanja 1999. godine, na oko 150 lokacija u Srbiji nalaze neeksplodirane avionske bombe – rakete, na dubini i do 20 metara. Izviđanje ostalih lokacija za koje se sumnja da su zagađene neeksplodiranim avionskim bombama – raketama je u toku.

Kada će projektili biti izvađeni iz rečnih korita zavisi, pre svega, od finansija.

M. Bozokin