Манцо: Инсистирати на обавезама ЕУ према Западном Балкану

Он је на конференцији о досадашњим резултатима Берлинског процеса -уочи новог годишњег окупљања у Италији 12. јула 2017. године рекао да је мање важно да ли ће то бити у форми приступања или у неком другом облику од тога да се ради на истом циљу.

"Идеја је да сви заједно покушавамо да пружимо подрску и да инсистрамо на обавезама које је ЕУ преузала према Западном Балкану, да се усредсредимо на Европу која пружа добродослицу и ближа је грађанима", истакао је Манцо.

Шефови држава региона разговараће о борби против корупције, малим и средњим предузећима, а постојаће и форум за цивилно друштво, рекао је Манцо и додао да ће се говорити о стварима које су блиске грађанима.

Председник Европског покрета у Србији Михајло Црнобрња је формирање Царинске уније оценио “превеликим залогајем”, наводећи да је ЕУ за то било потребно 12 година и да верује да ћемо до тада бити део Европе, на шта је Манцо одговорио да то није трка и да ми сада не знамо како ће изгледати ЕУ за 12 година.

 "Сваки допринос јацању ЕУ је добродошао, било да је он у облику јединственог тржиста или нечег другог. Док год садржи концепт интеграције, то је добро", рекао је Манцо.

Црнобрања је навео и да је иницијатива Србије за унапређење сарадње у региону добра, те да се побољшање економских односа може реализовати кроз постојећи Споразум о слободној трговини.

Он је рекао да је ЕУ од када је основана 1957. године поставила као први циљ стварање царинске уније и да чисто сумња да ми то можемо да урадимо брже од ЕУ.

Директорка регионалне канцеларије Фондације "Фридрих Еберт" Урсула Кох-Лаугвиц навела је да је ЕУ недавно обележила 60. рођендан и да даље верује у ту организацију.

Утисак да се налазимо у вечитој кризи, Кох Лаугвиц посматра као најбољи начин да се посветимо свом циљу.

Цитирајући једног од оснивача ЕУ, Zzan Монеа, она је истакла да без обзира на проблеме не треба заборавити да смо на добром путу и да не терба скренути са њега.

Председница Форима за међународне односе Европског покрета у Србији Јелица Минић каже да Берлиснки процес, европске интеграција и регионална сарадња треба више да се приближе грађанима.

Она је навела да се политичари у региону окрећу сукобима када не могу да реше унутрашње проблеме.

 Ардиан Хакај из албанског Институа за међународне послове Берлинског процеса идентификовао је 72 иницијативе везане за регионалну сарадњу, додајући да се у Берлинском процесу расправља о важним темама на највишем нивоу.

"Србија има 119 пројеката који су припремљени, а буџет је 10, 11 милијарди евра. Ти пројекти су узети у разматрање. А Албанији имамо 111 пројеката, а њихова врендости је нешто мања", рекао је он. 

Хакај је изнео податак да је укупни спољни дуг земаља региона у висини од 100 милијарди евра, истичући да су због тога неопходне велике инвестиције.  

Берлински процес је покренут 28. августа 2014. године и постао је важан за сусрете на највишем нивоу између представника влада Западног Балкана, али и за сусрете представника комора и цивилног друштва.

Годишња окупљања у Берлину, Бечу, Паризу, као и предстојеће у Трсту имају за циљ да потврде европску перспективу Западног Балкана.

Конференцију о досадашњим резултатика Берлиснкго процеса у београду организовали су Европски покрети и Фридрих Ебарт Штифунг.