Стрес и здравље – има нека тајна веза
Било да је то реч о стресу због притиска на послу, неуспеха у емотивној вези, бриге због здравственог стања ближњег, или лоше финансијске ситуације – једно је узвесно – данас је он незаобилазан „другар“ већини.
А ако већ не можемо да га победимо, остаје нам једино да га сведемо на неку разумнију меру. Бар ако нам је здравље битно.
Јер, стрес је „окидач“ за велики број здравствених проблема и мноштво је последица које дуготрајно стање стреса може да остави на телу.
Осим менталних, стрес може да проузрокује и физичке проблеме, посебно ако постане хроничан.
За почетак, ваља подсетити да живот под стресом проузрокује висок ниво кортизола, што може да доведе до оштећења комплетног нервног система, а неће остати поштеђен ни имунитет.
Потом следе оштећење срца, повишен крвни притисак и појачани стомачни проблеми, а једна од последица је и прерано старење можданих ћелија.
Последице хроничног стреса трпе кости и мишићи, а све то заједно води ка целокупној токсикацији тела.
Стрес утиче и на нагомилавање масног ткива око струка. У стресним ситуаицијама, наиме, производи се енергија која омогућава да се суочимо с проблемом. Али ако нисте активни, енергија остаје неискоришћена па је тело складишти око струка.
Ако је веровати научним студијама, органи за варење су посебно осетљиви на стрес. Мозак „све памти“ и током година стресног живота „испоставља рачун“, а цех углавном плаћа дигестивни систем.
Када је јачи пол у питању, лекари наводе да је код њих једна од последица превеликог излагања стресу велика неплодност.
Најновије студије показују да мушкарци који су под великим стресом теже постају очеви, а могу имати и медицинских проблема са неплодношћу.
Неплодност у једнакој мери погађа и мушкарце и жене, а код припадника јачег пола управо је квалитет сперме кључан показатељ плодности, објашњавају научници који су проучавали спермограме мушкараца старости од 38 до 49 година и истраживали повезаност резултата са субјективним и објективним нивоима стреса којима су изложени.