Stres i zdravlje – ima neka tajna veza
Bilo da je to reč o stresu zbog pritiska na poslu, neuspeha u emotivnoj vezi, brige zbog zdravstvenog stanja bližnjeg, ili loše finansijske situacije – jedno je uzvesno – danas je on nezaobilazan „drugar“ većini.
A ako već ne možemo da ga pobedimo, ostaje nam jedino da ga svedemo na neku razumniju meru. Bar ako nam je zdravlje bitno.
Jer, stres je „okidač“ za veliki broj zdravstvenih problema i mnoštvo je posledica koje dugotrajno stanje stresa može da ostavi na telu.
Osim mentalnih, stres može da prouzrokuje i fizičke probleme, posebno ako postane hroničan.
Za početak, valja podsetiti da život pod stresom prouzrokuje visok nivo kortizola, što može da dovede do oštećenja kompletnog nervnog sistema, a neće ostati pošteđen ni imunitet.
Potom slede oštećenje srca, povišen krvni pritisak i pojačani stomačni problemi, a jedna od posledica je i prerano starenje moždanih ćelija.
Posledice hroničnog stresa trpe kosti i mišići, a sve to zajedno vodi ka celokupnoj toksikaciji tela.
Stres utiče i na nagomilavanje masnog tkiva oko struka. U stresnim situaicijama, naime, proizvodi se energija koja omogućava da se suočimo s problemom. Ali ako niste aktivni, energija ostaje neiskorišćena pa je telo skladišti oko struka.
Ako je verovati naučnim studijama, organi za varenje su posebno osetljivi na stres. Mozak „sve pamti“ i tokom godina stresnog života „ispostavlja račun“, a ceh uglavnom plaća digestivni sistem.
Kada je jači pol u pitanju, lekari navode da je kod njih jedna od posledica prevelikog izlaganja stresu velika neplodnost.
Najnovije studije pokazuju da muškarci koji su pod velikim stresom teže postaju očevi, a mogu imati i medicinskih problema sa neplodnošću.
Neplodnost u jednakoj meri pogađa i muškarce i žene, a kod pripadnika jačeg pola upravo je kvalitet sperme ključan pokazatelj plodnosti, objašnjavaju naučnici koji su proučavali spermograme muškaraca starosti od 38 do 49 godina i istraživali povezanost rezultata sa subjektivnim i objektivnim nivoima stresa kojima su izloženi.