Не каже се залуд да љубав не познаје границе

- Отишао сам преко програма “Ради и путуј”, обрео се у једном градићу у Јужној Каролини и тако је почело - прича Никола, који се на заказани разговор појавио у друштву своје сада већ супруге Џастин. - Упознали смо се, допали једно другом и врло брзо Џастин је стигла у Зрењанин. Од те 2012. године, сада је овде већ четврти пут.

Џастин признаје да о Србији није знала ништа, а о Европи врло мало, јер у Америци у школи готово да се ништа не учи о томе.

- Није ми било свеједно кад сам први пут долазила, али свака бојазан је врло брзо нестала. Зрењанин је диван град, архитектура, људи, храна: све ми се допада. Са Николом сам обишла и друге земље у региону и стварно је потпуно другачије и јако, јако лепо – казује млада Американка.

Џастин је учитељица балета, а Никола приводи крају школовање на Техничком факултету “Михајло Пупин”. Кад је у нашем граду, Yastin помаже Зрењанинцима који похађају школу страних језика “Фокус” да проговоре енглески.

- Овде су ме сви лепо прихватили, а и у Америци су исто тако прихватили Николу. У Зрењанину сам била четири пута по више месеци, а једино што ми смета је дувански дим, баш свуда у затвореном простору, и хладноћа. Јужна Каролина је држава са равномерном климом, много топлијом. Овогодишњу зиму у Зрењанину ћу запамтити - додаје Џастин.

Неизбежно питање је – храна.

– Ух, - смешка се Yastin. – Супа, то је нешто предивно и код нас у Америци тако нешто не постоји. Па сарма, телетина испод сача, палачинке, плазма…

У међувремену, Никола и Џастин су се спаковали и кренули за Америку. За младе људе, као што су они, Америка је у овом тренутку добро место за почетак живота и каријере.  Али, у Зрењанин ће се, сигурно, враћати сваке године.

Жељко Балабан